Građani se zadužuju više nego firme

Prema podacima Agencije za bankarstvo FBiH, stanovništvo je uzelo 49,1 odsto svih kredita ili nominalno 5,7 milijardi KM, dok je u privatna preduzeća plasirano 5,4 milijarde KM ili 46,2 odsto. Banke su uložile u hartije od vrijedsnosti još 1,1 milijardu KM. Plasman kredita prema stanovništvu ima rast od jedan odsto i u prvom tromjesečju iznosi 36 miliona KM, dok je rast kredita u istom periodu kod preduzeća 78 miliona.

Na nivou države, prema podacima Centralne banke (CB) BiH za isti period, iznos kredita je veći za tri odsto u odnosu na lani pa se zaključuje da se radi o slabijem kreditnom zamahu.

Za kakav-takav rast kreditne aktivnosti, konstatuju u CBBiH, najzaslužnije je stanovništvo koje najčešće podiže kratkoročne gotovinske nenamjenske i zamjenske kredite ili dugoročne stambene kredite. Iako je porastao i obim kredita odobrenih privredi, stopa rasta je skoro dvostruko niža u poređenju sa stanovništvom.

"Krediti stanovništvu su rasli po stopi od 4,2 odsto, dok su kreditni plasmani privredi povećani za 2,4 odsto. Vladin sektor na svim nivoima smanjio je u prvom kvartalu kreditnu zaduženost za 3,5 odsto u odnosu na isti period 2015“, podaci su CBBiH.

Prvi put nakon više godina smanjeni su nekvalitetni krediti koji u prvom tromjesečju iznose 1,46 milijardi KM i u odnosu na 2015. smanjeni su za tri odsto ili 46 miliona KM. Udio nekvalitetnih kredita, kao ključni indikator kvaliteta kredita, smanjen je sa 12,9 na 12,4 odsto.

Ekonomski stručnjaci zaključuju da je ovakav procentualni odnos kredita prema građanima i privatnom sektoru pokazatelj slabo razvijene ekonomije.

U evropskim zemljama je obrnuto, gdje na kredite privatnim firmama otpada najveći dio plasiranog novca.

Profesor Jusuf Kumalić ističe kako je poželjni omjer plasmana kredita 70:30 u korist privrede te da bi prioritet u kreditiranju potrošnje trebao biti na domaćoj robi, odnosno proizvodnji.

"Banke u BiH nemaju domaću konkurenciju i njihov je primarni cilj što veći kapitalni koeficijent, odnosno profit. Komercijalne banke u BiH ostvaruju najveći profit, što je nerealno s obzirom na to da privreda u tom iznosu pravi gubitke, a to znači da su se banke „otuđile“ od bh. ekonomije i interesira ih samo njihov profit“, ističe Kumalić.

Loši krediti

Iz izvještaja Agencije za bankarstvo FBiH vidljivo je da se, iako sporo, banke, ipak, uspješno nose s tzv. lošim kreditima.

Na nivou BiH stopa ovih kredita je oko 15 posto, a u FBiH je krajem tromjesečja ove godine smanjen na 12,4 posto.

Situacija s kreditima u RS je složenija, jer banke ne mogu naplatiti skoro 800 miliona KM kredita. Nekvalitetni krediti u odnosu na prošlu godinu veći su za 36 miliona KM ili pet odsto. Ovi loši krediti učestvuju sa 15,18 odsto u ukupnim kreditima. Banke u RS potražuju 513,4 miliona KM, što čini 11 odsto ukupnih kredita.