EIB

EU / EKONOMIJA

Investicije se u Evropskoj uniji oporavljaju, dok se socijalne i geografske nejednakosti produbljuju

Brz oporavak investicija u Evropi pokazuje da je javna podrška bila presudna za ublažavanje uticaja ekonomskog šoka na privredu i domaćinstva.

03.02.2022. 11:18 / Izvor: Akta.ba

Brz oporavak investicija u Evropi pokazuje da je javna podrška bila presudna za ublažavanje uticaja ekonomskog šoka na privredu i domaćinstva. Međutim, ima znakova da je kriza izazvana kovidom-19 povećala postojeće nejednakosti. Regioni se oporavljaju različitom brzinom. Dok digitalizacija i zelena transformacija privrede ubrzavaju duboke strukturne promene, Evropa rizikuje da postane još neravnopravnija. To su neki od najznačajnijih najnovijeg godišnjeg Izveštaja Evropske investicione banke (EIB) o investicijama u Evropskoj uniji za 2022. godinu – Oporavak kao odskočna daska za promenu.

Do kraja drugog kvartala 2020. godine, realne investicije u Evropskoj uniji opale su za vrtoglavih 14,6% u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. Međutim, brzo su se oporavile i do drugog kvartala 2021. godine vratile na svoj nivo iz 2019. (osim u Irskoj). EIB-ov Izveštaj pokazuje da je javna podrška bila rasprostranjena i usmerena na najteže pogođena preduzeća, ali ne na „zombi” firme koje su već bile finansijski slabe. U Evropskoj uniji mere podrške su uspešno sačuvale radna mesta i sprečile značajan porast nezaposlenosti, ali su se uslovi na tržištu rada pogoršali za mlade i lica sa nižim obrazovanjem. Takođe, udeo preduzeća koja ulažu u obuku zaposlenih je opao za 10 procentnih poena, uprkos tome što 79% firmi smatra da je nedostatak kvalifikovanih radnika prepreka investiranju.

Preduzeća u EU digitalizuju se kao odgovor na krizu izazvanu kovidom-19, ali u manjoj meri od američkih. Oko 46% preduzeća u EU reagovalo je na pandemiju tako što su postala digitalnija, u odnosu na 58% u Sjedinjenim Državama. Udeo američkih firmi koje su već usvojile napredne digitalne tehnologije takođe je veći: 66% u odnosu na 61% u EU. Oko 43% evropskih preduzeća investiralo je u klimatske mere za rešavanje fizičkih i tranzicionih rizika, iako je vidan zastoj nekih investicija zbog pandemije. U celini posmatrano, udeo preduzeća iz EU koja ulažu i očekuju da ulažu u klimu i dalje je znatno veći nego u Sjedinjenim Američkim Državama.

"Javna podrška bila je i ostaje ključna za očuvanje radnih mesta i poslovanja tokom pandemije. Međutim, naš najnoviji izveštaj o investicijama pokazuje da se socijalne i regionalne slabosti koje su postojale i pre krize povećavaju. To sprečava ravnomeran oporavak i produbljuje postojeće razlike,” izjavio je potpredsednik EIB Rikardo Murinjo Feliks. „Zato će EIB nastojati da obezbedi da prilike koje pruža prelazak na zeleniju i digitalnu privredu budu raspoložive širom Evropske unije. Modernizaciju infrastrukture mora da prati ulaganje u društvenu infrastrukturu, a naročito u talente, veštine i obuku – da bi ova istorijska tranzicija bila pravedna za sve."

"Za manje od dve godine realni bruto domaći proizvod (BDP) i investicije vratili su se na nivo pre pandemije. Politička podrška bila je presudna za oporavak, ali kriza još nije završena. Slabe tačke i rizici i dalje postoje, dok je sposobnost preduzeća i ljudi da se prilagode na novu normalnost još uvek na testu. Omikron dodatno povećava probleme i neizvesnost," rekla je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. "Sada treba da se fokusiramo na budućnost. Potrebna su masovna ulaganja da bismo se prilagodili novim okolnostima i iskoristili prednosti zelene i digitalne tranzicije. Javne i privatne investicije moraju se međusobno dopunjavati. Ovo zahteva kontinuiranu usmerenost politike na javne investicije i dodatni podsticaj za privatne investicije."

 

PODIJELI:

TAGOVI:

#Evropska unija

#investicije

*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.

Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

EU