Njemačka ima budućnost samo ako opstane EU

Iznenadni predlog plana Angele Merkel i Emmanuela Macrona da se za finansijski posrnule zemlje omogući 500 milijardi evra bespovratne pomoći za prevazilaženje krize izazvane pandemijom korona virusa izazvala je brojne komentare nemačkih medija. Ali ne manje ukrštanje komentatorski koplja izazvala je odluka nemačkog Saveznog ustavnog suda da ograniči moć nemačkih obaveštajaca u špijuniranju stranih državljana.

Zajednički predlog nemačke kancelarke i francuskog predsednika izazvao je oprečne reakcije u nemačkim medijima, jer, zapravo, po prvi put dovodi u pitanje nešto što je svojevrstan tabu u nemačkoj politici. Predlog podrazumeva da preko budžeta Evropske unije bude dato 500 milijardi evra onima koji su najviše nastradali zbog pandemije. To znači da će Brisel odlučivati kome je najpotrebnije i da Berlin neće moći direktno da uslovljava kuda ovako velika suma novca, od koje će oko 135 milijardi evra doći od nemačkih poreskih obeznika.

Najoštriji u kritici ovog plana je najtiražniji nemački tabloid Bild, koji, u tekstu pod naslovom "Zašto mi plaćamo 500 milijardi evra?". insistira da svaka pomoć mora da bude vezana i za određene uslove i obaveze. "Nemačka mora da pomogne, ali samo sa garancijom primalaca da će to iskoristiti za spas – i reformu", ističe Bild, koji sve predstavlja kao da će 500 milijardi evra doći isključivo od nemačkih poreskih obveznika.

'Dosta je cjenkanja!'

Minhenski Sueddeutsche Zeitung, pak, hvali posvećenost dve vlade, ocenjujući da predlog Berlina i Pariza signalizira poruku "dosta cenkanja, mora se nešto preduzeti". "Formiranje blokova na sever i jug, (finansijski) popustljive i štedljive – paralizovalo je Evropu. Sada su oni promenili situaciju: moćna alijansa u središtu EU-a stavila je ostale članice pod pritisak. Oni koji se protive njihovoj kriznoj politici imaju moćne protivnike", smatra minhenski dnevnik.

Za levo orijentisani dnevnik Frankfurter Rundschau francusko-nemački plan "kasni, ali je i još u pravo vreme, i to kao važan signal solidarnosti sa zemljama koje je najviše pogodila pandemija... Zemlje u krizi, kao što su Italija ili Španije, mogle bi da dobiju donacije i ne bi morale da se dodatno zadužuju. Između ostalog, kompromis čini da se zaboravi prvobitno nesolidarno ponašanje u toku ponekad panične faze zadržavanja širenja korona virusa", ističe Frankfurter Rundschau i dodaje da "bi EU u celini mogla da profitira od ovog kompromisa".

S druge strane, konzervativniji Frankfurter Allgemeine Zeitung smatra da ovaj projekat "ne zaslužuje aplauz... Fond iz kojeg će novac poteći najranije 2021. godine je očigledno namenjen manje za suzbijanje neposrednog tereta krize, već za zloslutnu obnovu. Za razliku od teških ratova, korona kriza za sobom nije ostavila ozbiljno uništene fabrike, mašine i infrastrukturu, koje je neophodno obnoviti", ističe frankfurtski dnevnik i dodaje da je, "zapravo, u pitanju modernizacija spororastućih privreda kroz mobilizaciju novca iz Brisela".

Mjerenje snaga i ideja

Prema oceni komentatora ovog uticajnog konzervativnog dnevnika, ovo je "potpuni zaokret nemačke vlade... Možda je u interesu Nemačke da učini sve što je u njenoj moći da EU spasi politički i ekonomski, ali pravila i principi EU-a ne bi trebalo prebrzo dobacivati zbog toga", smatra Frankfurter Allgemeine Zeitung i poziva Austriju, Holandiju, Dansku i Švedsku – koje naziva "štedljivom četvorkom" – da ispune svoja obećanja da će blokirati finansijske grantove prezaduženim zemljama i, umesto toga, ponuditi zajmove, koji moraju da budu vraćeni.

Mitteldeutsche Zeitung, pak, pozitivno reaguje i hvali to što je Merkel za dogovor sa Macronom iskrositila neuobičajeni izraz da je u pitaju "zajedničko okupljanje... Bilo bi dobro kada bi se politički procesi u EU razumeli na ovaj način – kao merenje snaga i ideja u kojem svako dobije nekoliko modrica, ali iz kojeg, kada se oblak prašine slegne, pružite ruku jedni drugima i niko ne ode kao pobednik, niti kao poraženi. Ako se to postigne, onda će biti osiguran novi momentum za EU", smatra list iz grada Hallea.

Sa stanovišta lista Badische Neuchten Nachrichten, ovaj plan je "radikalan i hrabar... Svi moraju da budu svesni da će se Nemačka suočiti sa ogromnim finansijskim teretom ako ovaj predlog bude primenjen. Ogroman deo novca neće otići u Nemačku, već u regione koji su ekonomski i socijalno najteže pogođeni. Ali, predlog je dosledan", ističe ovaj list iz Karlsruhea i dodaje da je "nemačka ekonomija toliko usko povezana sa evropskom da Nemačka ima budućnost jedino ako se unutrašnje tržište EU-a ne raspadne".

O špijuniranju u inostranstvu

S druge strane, pravu erupciju komentara nemačke štampe izazvala je odluka Saveznog ustavnog suda Nemačke da neustavnom proglasi praksu nemačke Savezne spoljooobaveštajna agencije (BND) da špijunira strane državljane u inostranstvu. Suedwest Presse piše daje za svaku obaveštajnu službu najbolje da može da špijunira bez ometanja, ali da u pravnim državama, kao što je Nemačke, to im nije tako lako jer su podložni kontroli.

"I to je dobro. Sada je Savezni ustavni sud učinio korak dalje. Odlučio je da nemačka osnovna prava važe i za ljude u inostranstvu kada na njih utiču postupci nemačke države. Neformalna saradnja tajnih službi, koja je ponekad neophodna, sada se suočava sa preprekama koje bi političari trebalo da pažljivo razmotre", piše ovaj dnevni list iz Ulma, dodajući da bi "bila šala kada bi komandant Islamske države [Irak i Levant - ISIL] tužio jer su prisluškivanjem povređena njegova prava".

Dnevni list Volksstimme, pak, ističe kako je BND već pod "ekstenzivnom kontrolom Bundestaga" te da parlamentarni odbor za kontrolu tajnih službi "pomno prati rad BND-a... Koliko god je to moguće, svaka tajna služba radi konspirativno. Sasvim sigurno bi BND-u mogli da se stave veći parlamentarni lanci. Ali, ako bi se svake sedmice u Bundestagu čitao izveštaj o radu, služba bi uskoro bila suvišna", smatra list iz Magdeburga.

Sličnog stava je i berlinski Welt, koji se pita šta će se dogoditi "ako u budućnosti BND više ne bude mogao da igra ravnopravno, ako se dogodi da tražene zakonska ograničenja promene spoljnoobaveštajni rad na takav način da služba više ne može da isporuči očekivano, ako se ona u očima svojim međunarodnih partnera sroza na drugorazrednu službu? Onda će to biti ne samo gorko ne samo za obaveštajce, što bi bilo bolno. Nažalost, bilo bi gore. Drugorazredna služba bi, takođe, značila i drugorazrednu nacionalnu bezbednost. Hoćemo li to?", pita se komentator Welta.

Usputni ulov obavještajaca

S druge strane, dnevni list Weser Kurier iz Bremena smatra da su ovakve brige neosnovane i ističe da, "naravno, spoljnoobaveštajni rad BND-a i dalje ostaje moguć... On [spoljnoobaveštajni rad] mora samo da bude opravdan tako da nevini ljudi ne budu uhvaćeni u tu mrežu kao ’usputni ulov’. Služba će morati da bude preciznija, a ti je verovatno efikasnije od masovnog prikupljanja presretnutih informacija", ističe bremenski dnevnik.

I dnevnik Neue Osnabruecker Zeitung pozdravlja ovu sudsku odluku te ističe da su, "pojašnjenjem da i van nacionalnih granica važi da je moć nemačke države ograničena osnovnim ljudskim pravima, ustavne sudije ojačale slobodu štampe i tajnost telekomunikacija".

"To je uzorno. Na kraju krajeva, ljudska prava su univerzalna. U stvari, Spoljnoobaveštajna služba snabdeva saveznu vladu informacijama i analizama o međunarodnom političkom, ekonomskom i vojnom razvoju događaja. To služi cilju da se spreče štete po nemačko stanovništvo, i to je legitimno. Ali, to ne sme građane u inostranstvu da izloži opasnosti, niti da pomogne u prikrivanju kršenja ljudskih prava na drugim mestima", ističe ovaj dnevni list i dodaje da "u jednom liberalnom poretku praksa nadgledanja koju sprovode obaveštajci ne sme ni da počne da smrdi na samovolju i preteranost".

Prema oceni dnevnog lista Badische Zeitung, ova odluka prevazilazi pitanje nadležnosti BND-a, jer su ustavne sudije jasno stavile do znanja da se nemačke osnovna prava odnose i na strance u inostranstvu. "Bundeswehr [nemačka vojska] će uskoro morati da se bavi pitanjima proporcionalnosti u svojim misijama u inostranstvu. Ali, to je jedino logično. Kada nemačke država deluje u inostranstvu, ona sa sobom nosi i obavezu poštovanja osnovnih prava", ističe list iz Freiburga.