Kapital / IZVJEŠTAJI

Aleksandar Radosavljević, predsednik Saveta stranih investitora - Strani investitori zamrzli ulaganja vredna 800 mil EUR

07.04.2009. 09:29 / Izvor: Blic

(Aleksandar Radosavljević)

U odgovoru na izmenjene okolnosti strani investitori koji posluju u Srbiji, ali i oni koji su sagledali potencijal ulaganja u Srbiju, trenutno su zamrzli odluke o daljim ulaganjima. Reč je o oko 800 mil EUR investicija u nove ili proširenje postojećih poslova, koje će morati da sačekaju neka bolja vremena - kaže u razgovoru za "Blic" Aleksandar Radosavljević, novi predsednik Saveta stranih investitora i prvi čovek "Carlsberga" u Srbiji.

Očigledno je da je uzrok ekonomska kriza. Ko su investitori koji prolongiraju svoja ulaganja?

- Kriza podjednako utiče na poslovanje kako domaćih, tako i stranih investitora. Razlike postoje između sektora, jer se tražnja za nekim proizvodima više smanjila nego za drugim. Međutim, bez obzira na to kolika je izloženost određene industrije, kompanije mahom koriste postojeće resurse da odgovore na smanjenu ekonomsku aktivnost, samim tim odlažući najavljeni investicioni ciklus. Ipak, postoje i suprotni primeri kao što su ulaganje kompanije "Tri Stan fresh produce" u Svilajncu ili ulaganje kompanije "Grundfos" od 80 mil EUR u fabriku pumpi za vodu u Inđiji. "Grundfos" je odavno započeo pripreme za dolazak na srpsko tržište i daleko otišao u realizaciji celog projekta da bi sada obustavio planirano ulaganje.

Šta je sa članovima Saveta stranih investitora, oklevaju li i oni?

- Naši članovi su došli na ovo tržište s ciljem da ostvare dugoročno prisustvo. Samim tim, strani investitori koji su prisutni u Srbiji imaju planove za dalje unapređenje poslovanja, ali je većina kompanija odložila razvojne projekte čija je realizacija bila predviđena u prvoj polovini 2009. godine kao odgovor na krizu. Da strani investitori imaju dalekosežne planove dokazuje i činjenica da su mnogi ovde formirali regionalne centre i proizvodnim kapacitetima iz Srbije pokrivaju CEFTA region. "Carlsberg" je jedna od tih kompanija.

Koliko taj status odlaganja investiranja može da traje?

- Mislim da će privreda sačekati početak jeseni, da se vidi kako će u tom momentu izgledati poslovna klima u Srbiji. Nesporno je da će kriza proći i kompanije neće čekati njen kraj, već će nastaviti da investiraju sa prvim nagoveštajima da kriza prolazi.

Zagovornik ste ideje da ova kriza može da se pretvori u našu šansu? Kako?

- Šansa u ovakvim vremenima je prilika da se organizujemo na drugačiji način, a ovo važi i za kompanije i za društvo u celini. Kriza je pokazala da globalni sistem ne funkcioniše i da mora da se menja. Firme prave nove poslovne planove kako bi ih uskladile sa izmenjenim okolnostima. Isto treba da rade i države.

Zapravo, akcenat treba da je na reformama?

- Da, sada je pravo vreme za nastavak reformi, jer one vode uspešnom izlasku iz krize. Kapacitet za promene i raspoložive resurse treba iskoristiti danas, jer će blagodeti dugoročno imati ne samo država već i društvo u celini. Vreme koje je neposredno pred nama treba da bude usmereno na aktivnosti koje će voditi ka podizanju konkurentnosti ovog tržišta. Akcenat treba staviti na izmene pravnog okvira i podizanje kapaciteta za njegovo sprovođenje.

Mislite li da su strani investitori privilegovani u odnosu na domaće?

- Privilegije ne bi trebalo da postoje, niti postoje. Razlika koja nekada postoji između domaćih i stranih investitora je posledica činjenice da strane firme obično imaju više iskustva. U pitanju su velike kompanije koje posluju na različitim tržištima širom sveta, što sa sobom nosi veliko znanje koje mogu da primene i u Srbiji. Želim da naglasim da kapital koji ulažemo u nova tržišta, uključujući Srbiju, ne obuhvata samo finansijska sredstva već i savremeni način upravljanja i organizovanja poslovanja.

Rešiti pitanje vlasništva nad zemljištem

U pripremi je zakon o uređenju prostora, građevinskog zemljišta i izgradnje, ali u njemu nije rešeno pitanje vlasništva nad zemljištem i restitucije. Koliko to otežava investiranje?

- Rešavanje pitanja vezanih za vlasništvo nad zemljištem je od izuzetne važnosti za buduća ulaganja, u kojima će sve značajniji udeo imati grinfild investicije. Postojeći nacrt zakona, iako daje pozitivna rešenja, ne pokriva tu oblast. Ohrabruje najava države da će u junu izaći sa paketom zakona koji će rešiti pitanje vlasništva, ali ako se to ne desi, imaćemo polovično rešenje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 07.04.09.)


Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber 060 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Kapital