Građani za godinu uštedjeli još 138 miliona
Podaci pokazuju da 75 odsto štednje građana čini oročena štednja sa rastom po stopi od tri odsto, dok štednja po viđenju, koja čini preostalih 25 odsto, raste po stopi od 16 odsto.
Da povjerenje u bankarski sektor Republike Srpske konstantno raste, ali i strah od neizvjesne budućnosti, potvrđuje podatak da su građani na kraju prošle godine u bankama čuvali 2,327 milijardi KM, što je za šest odsto više u odnosu na godinu ranije.
Prema podacima iz izvještaja Agencije za bankarstvo RS za 2018. godinu, štednja građana bankarskog sektora RS-a na kraju prošle godine bila je veća za 138,1 milion maraka u odnosu na kraj 2017, a od 2008. godine ima konstantan trend rasta.
Podaci pokazuju da 75 odsto štednje građana čini oročena štednja sa rastom po stopi od tri odsto, dok štednja po viđenju, koja čini preostalih 25 odsto, raste po stopi od 16 odsto.
"Rast štednje i znatno veće učešće oročene štednje u ukupnoj štednji rezultat je povjerenja građana u banke. Tome svakako doprinosi nadzor banaka i osiguranje depozita koji u osnovi imaju za cilj stabilan bankarski sektor i zaštitu deponenata", navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Podaci Agencije za bankarstvo pokazuju da je u valutnoj strukturi štednje građana dominantno učešće devizne štednje, koja iznosi 69 odsto ukupne štednje građana i veća je za šest odsto u odnosu na kraj 2017. godine.
"Štednja u markama iznosi 729,9 miliona KM ili 31 odsto ukupne štednje, sa rastom po stopi od sedam odsto, odnosno za 49,7 miliona KM veća je u odnosu na kraj 2017. godine", navedeno je u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Aleksandar Ljuboja kaže da je strah od neizvjesne budućnosti “okidač” za rast štednje građana u bankama.
"Fizička lica izdvajaju određenu sumu novca i štede za takozvane crne dane. Analogno tome pada privredna aktivnost, banke postaju rigoroznije kada je u pitanju kreditiranje privrede, novac se gomila, a rizični projekti se ne prihvataju", rekao je Ljuboja.
Pojasnio je da je usljed sporog rasta privredne aktivnosti nesigurnost građana još veća jer se teže dolazi do zaposlenja.
"Zbog toga dolazi do gomilanja neaktivnih novčanih sredstava kroz štednju. To je sasvim logično kod nas, s obzirom na to da je ovo i politički i ekonomski nestabilna regija, zato fizička lica sve više štede iz straha za budućnost", rekao je Ljuboja.
Dodao je i da su depoziti fizičkih lica znatno veći u odnosu na pravna lica, te da je privreda nelikvidna i nema dovoljno kredita da bi zanavljala opremu i pokretala nove procese proizvodnje.
Rizik
Aleksandar Ljuboja ističe da bi, ukoliko bi se svijest promijenila i počeli prihvatati rizičniji projekti koji bi nosili prihod, postali interesantni fizičkim licima za ulaganje.
"Fizička lica bi u tom slučaju pokretala svoj biznis, a sada samo čuvaju novac ili eventualno ulažu u nekretnine ili plemenite metale", kazao je Ljuboja.
*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.
Dojavi vijest na viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba.
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.
