Gubimo trku u Sočiju - neizvesno učešće srpskih građevinara na izgradnji olimpijskog kompleksa

Srbija nije dobila očekivano parče građevinskog "kolača" u izgradnji velikog olimpijskog kompleksa u ruskom Sočiju, mada je posle posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu takva solucija bila sasvim izvesna. I dok krupne evropske kompanije grade punom parom olimpijsko selo, tržne centre, stadion, vežbališta i prilazne autoputeve, srpski građevinci još čekaju.

Izgradnja infrastrukture i drugih objekata za Zimske olimpijske igre koštaće Rusiju oko 14 mlrd USD.

- U Sočiju grade samo "Putevi Užice", beogradska filijala "Strabaga", "PSP Farman" Branislava Grujića i manje kompanije koje nastupaju samostalno. To su, dakle, pojedinci koji su i ranije gradili po Rusiji i koji su u Soči stigli samostalno, van planiranog i organizovanog nastupa srpskih kompanija - kaže Janko Đurić, direktor moskovskog predstavništva Privredne komore Srbije.

Na pitanje zašto nema značajnijeg prisustva srpskih građevinaca u Sočiju, sagovornik "Novosti" procenjuje da "još nije sve palo u vodu", i kaže:

- Rusi su nas jednostavno zaobišli, jer imaju povoljnije i kvalitetnije ponude. Ali, još nije sve gotovo, oni kasne sa gradnjom i siguran sam da će srpske građevinske kompanije ipak uspeti da se izbore za svoj "deo".

Đurić tvrdi da se Privredna komora Srbije angažovala, posebno Mešoviti srpsko-ruski komitet za privrednu saradnju, ali da je neophodan agresivniji nastup države.

- Sve najveće i najsloženije građevine u Moskvi su devedesetih godina radili Srbi - ukazuje Đurić. - Tako je bilo do 2005. godine, kada su drugi počeli da nas pretiču. Sada su sve agilniji Turci i drugi koji su, jednostavno, ispekli zanat. Mi se nismo snašli poslednjih godina, i prosto je neverovatno kako propuštamo veliku šansu.

Iz Privredne komore Srbije više puta je poručivano da država mora da obezbedi garancijski fond za radove u inostranstvu. Po Đurićevim rečima, država ne podupire izvoz u Rusiju, i to je "najveća boljka srpske privrede".

- Imamo na tanjiru bogato tržište od 150 miliona ljudi i jedini, van bivšeg SSSR, bescarinski ugovor, ali to uopšte ne koristimo. Država mora da stane iza organizovanog izvoza i nastupa naših izvoznika - zaključuje Đurić.

Tržište na dlanu

PO Đurićevim rečima, samo Moskva ima 15 miliona stanovnika, plus sedam miliona koji rade na crno. Moskovski metro, recimo, ima devet miliona registrovanih putnika.

- To je tržište koje je Srbiji na dlanu. Krajnje je vreme da prestanemo da se ponašamo u duhu starih vremena jer rusko tržište je sada probirljivo. Dok ne obezbedimo kvalitet, kvantitet i kontinuitet, neće biti srpskih proizvoda u ruskim radnjama - smatra on.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 14.02.2010.)