Veći desezonirani promet za 1,7 odsto

Ukupni desezonirani promet industrije u Republici Srpskoj u junu veći je od majskog za 1,7 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

U tom periodu promet na domaćem tržištu imao je rast od 4,6 odsto, a na inostranom tržištu pad od 2,3 odsto.

Desezonirani promet intermedijarnih proizvoda u junu u odnosu na maj veći je za 2,6 odsto, kapitalnih proizvoda veći je za 2,5 odsto, dok je promet energije manji za 1,4 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju manji za 2,3 odsto i trajnih proizvoda za široku potrošnju manji za 6,9 odsto.

Ukupni kalendarski prilagođeni promet industrije u Srpskoj u junu ove u odnosu na juni prošle godine zabilježio je pad od 4,9 odsto.

Kalendarski prilagođeni promet industrije u tom periodu na domaćem tržištu imao je pad od 1,1 odsto, a na inostranom tržištu taj pad je bio veći za 9,9 odsto.

U junu ove godine u odnosu na isti mjesec prošle godine kalendarski prilagođeni promet intermedijarnih proizvoda veći je za 10 odsto, kapitalnih proizvoda veći je za 0,6 odsto, dok je promet netrajnih proizvoda za široku potrošnju manji za 2,3 odsto, trajnih proizvoda za široku potrošnju manji je za 23,3 odsto i promet energije manji je za 44,7 odsto.

Ekonomista Stefan Markićević rekao je Srni da je rast desezoniranog prometa industrije na domaćem tržištu očekivan, s obzirom na desezonirani rast industrijske proizvodnje, kao i rast bruto domaćeg proizvoda, dok je pad prometa na inotržištu posljedica stanja privreda država koje su najznačajniji spoljnotrgovinski parteri Srpske.

"Njemačka i neke od zemalja EU koje su značajan partner Srpskoj imaju u odnosu na prošlu godinu manji stepen privrednog rasta, Italija je u određenom stepenu recesije i sve to je uzrok za manjom tražnjom domaćih industrijskih proizvoda na tim tržištima", naveo je Markićević.

Prema njegovim riječima, takvo stanje na tim tržištima, s obzirom na karakter privrede Republike Srpske, dovelo je i do smanjenog kalendarski prilagođenog prometa industrije.