Nelikvidnost guši domaću privredu

Velika nelikvidnost, odnosno takozvana dugovanja "svakog prema svakome", prema nekim procjenama u BiH premašuju 20 milijardi KM, što je jedan od najvećih problema domaće privrede, slažu se ekonomisti i privrednici.

Nelikvidnost bh. privrede, odnosno nedostatak novca, do te mjere je izražen da se plaćanje robe i usluga uglavnom svelo na kompenzacije, koje predstavljaju samo odlaganje problema, odnosno propasti, zatvaranja ili stečaja privrednih subjekata.

Privrednici iz BiH slažu se da je nelikvidnost najveći problem bh. privrede, te da se nešto pod hitno mora preduzeti, jer iz godine u godinu ona raste.

Uzroke nelikvidnosti vide u tome da smo poznati kao najveći izvoznici novca, jer pretjeranim uvozom svoj novac šaljemo u zemlje regiona i pomažemo njihovoj privredi. Takođe su mišljenja da ukoliko bi se poštovali rokovi naplate ili Zakon o stečaju da bi pola firmi svoje poslovanje okončalo stečajnim ili likvidacionim postupcima. Kao veliki problem vide i ponašanje države prema privredi, jer se lanac dugovanja na kraju završi na nekoj budžetskoj instituciji.

Goran Račić, direktor firme "Stirokart", kaže da ovakvo stanje, ukoliko se nešto ne preduzme, neće još dugo biti održivo.

"Dosta veliki dio energije ljudi u privredi koriste da bi robu prodali, a nakon toga još veću energiju i još veći obim posla da bi se sve to naplatilo", kaže Račić.

Istog mišljenja je i Ranko Milić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, koji kaže da nije problem što neko nekome hoće ili neće da plati, već hronični nedostatak novca.

"Mi smo poznati kao najveći izvoznici novca, previše uvozimo i novac dajemo nekim drugim privrednicima iz okruženja. Dugovi se prebijaju kompenzacijama, a te kompenzacije stimulišu sivu ekonomiju, jer se zaista ne zna kako se ta dugovanja prebijaju. Ja to zovem `tange-mange` ekonomijom", kazao je Milić.

Koliki problem predstavlja nelikvidnost bh. privrede govori i podatak da preko 26.000 firmi u BiH ima blokiran račun, a mnoge su primorane da zbog održavanja tekuće likvidnosti podižu kredite po nepovoljnim kamatnim stopama.

"To neće moći dugo da traje, pogotovo po sadašnjim kamatnim stopama i to produženje, odnosno odgađanje problema moglo bi da se vrati kao bumerang, jer s tim kreditima za održavanje likvidnosti samo guramo probleme pod tepih", naglasio je Alija Remzo Bakšić, predsjednik Asocijacije poslodavaca BiH.

On naglašava da je jedini krivac za nelikvidnost država, koja kao najveći potrošač duguje ogromnu količinu novca, a privreda nema mogućnosti da ga naplati, jer sudski sporovi traju po nekoliko godina.

I dok bh. privrednici ističu da je dio rješenja problema nelikvidnosti u bankama koje imaju veliku količinu novca, ali ne žele da ga oslobode, bankari ističu da je to mnogo kompleksniji problem i da upumpavanje novca nikako ne može biti rješenje.

Radovan Bajić, predsjednik Udruženja banaka BiH, kaže da bi po toj logici privrednika rješenje za sve ekonomske probleme bilo štampanje novca, te da je nelikvidnost kao problem veoma kompleksan.

"Privreda je nekonkurentna, neefikasna i sa malom produktivnošću i niskom rentabilnošću i sve to kad sakupite dobijate nelikvidnost. Moramo da radimo više, bolje i produktivnije i to je rješenje", naglasio je Bajić.

On naglašava da, ukoliko bismo sa sadašnjim novcem koje banke posjeduju zatvorili probleme koji su ispoljeni, nikako ne bismo riješili problem, već bismo ga samo privremeno sanirali i eskalirao bi u dosta većem iznosu.