Vijesti/ BOSNA I HERCEGOVINA

BiH na pragu recesije!

​Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) umanjila je u svom najnovijem izvještaju prognozirani privredni rast u zemljama jugoistočne Evrope, među kojima su najviše oborena predviđanja za BiH.

19.09.2014. 07:56 / Izvor: Nezavisne novine

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) umanjila je u svom najnovijem izvještaju prognozirani privredni rast u zemljama jugoistočne Evrope, među kojima su najviše oborena predviđanja za BiH.

Tako je za BiH prognoziran ekonomski rast od svega 0,2 odsto, u poređenju s 1,8 odsto, koliko je prognozirano u maju, čime se zemlja našla na pragu recesije. Kao razlog obaranja prognoze ekonomskog rasta u BiH, EBRD je u izvještaju pod nazivom "Regionalne ekonomske perspektive", navela veliku štetu od poplava koje su zemlju zadesile u maju ove godine, a u kojima su teško pogođeni vitalni sektori ekonomije, poput energetike i poljoprivrede.

Ipak, domaći ekonomski stručnjaci su mišljenja da je i ovakva prognoza EBRD-a suviše optimistična, imajući u vidu ogromnu štetu koju su privredi nanijele poplave, te smatraju da bi realna prognoza za BiH bila negativan rast.

Goran Radivojac, ekonomski analitičar, smatra da su najnovije prognoze EBRD-a prilično optimistične, te da je po njegovom mišljenju objektivna procjena negativan rast.

"Bojim se da gospoda iz EBRD-a, a i uopšte predstavnici EU, nisu svjesni veličine štete koju su nanijele poplave, kako u maju, tako i u avgustu, ali i ovo sada što se dešava", rekao je Radivojac, ističući da je šteta mnogo veća nego što to stručnjacima EBRD-a na prvi pogled izgleda.

"Dakle, uticaj tih poplava na našu svakodnevicu je mnogo veći nego što oni to mogu da pretpostave", smatra Radivojac. Prema njegovim riječima, EBRD bi u tim svojim prognozama trebalo detaljnije da analizira stanje i konsultuje se i sa domaćim organima vlasti na svim nivoima u BiH.

Muris Čičić, profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, rekao je da nakon katastrofalnih poplava koje su nas zadesile mi kao siromašna zemlja nismo imali nikakve rezerve ni fondove da bismo to nekako kompenzovali, nego se to sve direktno odrazilo na tekuću proizvodnju.

"Ono što zabrinjava je da će, po svemu sudeći, biti takvih događaja još više. Očigledno se nešto dešava u ovim globalnim kretanjima u smislu klimatskih promjena", kazao je Čičić. Upravo to, prema njegovom mišljenju, postavlja još veće zahtjeve pred sve one koji privređuju i upravljaju privredom u BiH, da naprave sistem što efikasnijim, i to u smislu da odgovorimo na ova nova globalna kretanja.

Kao razlog obaranja prognoze ekonomskog rasta u BiH, EBRD navodi veliku štetu od poplava u maju

Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je, inače, jedan od najvećih stranih investitora u BiH i jedna od najvažnijih finansijskih institucija za našu zemlju, snizila je prognoze rasta za cijeli region jugoistočne Evrope, uz napomenu da je najveća redukcija ekonomskog rasta u BiH i Srbiji.

Nova smanjena prognoza rasta za Srbiju, koja će prema predviđanjima vjerovatno ući u recesiju, iznosi oko 0,5 odsto u poređenju s prognozom rasta s početka godine, koja je iznosila jedan odsto. EBRD je smanjila i svoju prognozu za Bugarsku s 1,9 na 1,5 odsto, zbog velikih problema u finansijskom sektoru.

Ipak, ako nam je za utjehu, EBRD je revidirala i prognozu prosječnog rasta zemalja jugoistočne Evrope za 2015. godinu na 2,6 odsto, sa 2,4, koliko je prognozirano u maju ove godine.

"EBRD predviđa umjeren oporavak u bh. i srpskoj ekonomiji tokom 2015. godine, a izgledi su poboljšani i za Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, uglavnom na osnovu napretka na raščišćavanju dugova u Albaniji, te boljim izgledima za projekte javne infrastrukture u Makedoniji i Crnoj Gori", navedeno je u ovom izvještaju.

Tako je planiran rast privrede Srbije od dva odsto, BiH od 2,7 odsto, rast BDP-a Bugarske od dva odsto, nulti rast za privredu Kipra, rast BDP-a Makedonije od tri odsto. Jedino će privreda Crne Gore u 2015. porasti manje nego u ovoj, pa će napredovati 2,5 odsto u odnosu na ovogodišnja tri procenta.

Sa druge strane, izvještaj EBRD-a je naglasio i potencijal pozitivnog uticaja na efekte politike kvantitativnih olakšica u evrozoni, posebno kada je riječ o novim evropskim zemljama.

"Primjer kvantitativnih olakšica postao je veoma značajan kada je riječ o podršci još krhkom oporavku evrozone, s kojom su regioni centralne Evrope, Baltika i jugoistočne Evrope povezani neraskidivim vezama. Efikasne kvantitativne olakšice u evrozoni mogu smanjiti rizik prepreka na putu oporavka u ovim regionima", navodi se u izvještaju.

Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber 060 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Vijesti