BiH na putu investiranja u sektoru energije vrijednom preko milijardu eura

Zahvaljujući usvajanju preporuka za reformu energetskog sektora u BiH, a koje je Parlament BiH nedavno podržao, BiH se našla u sigurnom reformskom procesu u sektoru energetike.

Elmira Pašagić, ekspertica za pravne poslove USAID Investiranje u sektor energije, u razgovoru za Akta.ba je kazala kako ishod ovog procesa, za koji se opredjelio Parlament BiH, treba da budu nove investicije, a naročito u veće energetske infrastrukturne projekte u BiH i regiji, poput izgradnje novih proizvodnih objekata, dalekovoda ili gasne mreže.

"Sve usvojene preporuke za reformu energetskog sektora imaju uticaj na investicije i njihova implementacija bi značila povećan interes za investiranje, bilo da je riječ o otvaranju tržišta energijom, izradi - usvajanju energetske strategije, izdavanju dozvola za gradnju novih energetskih objekata ili energetskoj efikasnosti", kaže Pašagić.

BiH se zaključcima obavezala da će ubrzati reformu energetskog sektora donošenjem nedostajućih zakonskih i podzakonskih akata potrebnih za ispunjavanje zahtjeva Energetske zajednice i pristupanje EU.

Olakšano investiranje

Rezultat reforme energetskog sektora bit će unapređenje efikasnosti i ekonomičnosti rada kompanija u ovom sektoru, a sam sektor će se bolje pozicionirati u regionu ukoliko se reformom omogući uspostavljanje efikasnog i transparentnog tržišta energentima.

Jedna od preporuka koja će sigurno olakšati investiranje u BiH, se odnosi na unapređenje legislative i regulative kako bi se postupak izdavanja dozvola za gradnju novih energetskih postrojenja učinio efikasnijim i transparentnijim, jer postojeće 166. mjesto BiH za jednostavnost građenja, od 190 ekonomija u svijetu, nije atraktivno za privlačenje investitora.

"Nakon provođenja detaljnih analiza svih sektora relevantnih za proces izdavanja dozvola za izgradnju energetskih objekata u BiH, pripremljen je set preporuka za otklanjanje prepreka, uključujući izmjenu legislative i regulative za svaku oblast i nadležni nivo vlasti u BiH. Analiza i preporuke za otklanjanje prepreka za investiranje u energetski sektor su pripremljene u saradnji sa nadležnim institucijama i upućene vladama entiteta na usvajanje. Njihova implementacija značila bi skraćivanje vremena postupka i pojednostavljenje procedura izdavanja dozvola što bi bio važan doprinos povećanju interesa za investiranje", pojašnjava Pašagić.

Okvirna energetska strategija

Sljedeći korak koji vlasti treba da poduzmu, jeste usvajanje neophoden Okvirne enrgetske strategije koja će deblokirati IPA fondove čime se obezbjeđuju grantovi za EU tehničke asistencije u enrgetski sektor.

"Usvajanjem Okvirne energetske strategije BiH dobiva pristup IPA i EU fondovima. Neki fondovi se mogu koristiti za pripremu studija, a neki i za samu izgradnju. Tako na primjer postoje EU fondovi za izgradnju većih energetskih infrastrukturnih projekata od interesa za Energetsku zajednicu (PECI projekti), koji bi povezali BiH sa susjednim zemljama i Evropskom Unijom", govori Pašagić.

U kategoriji ovih projekata su dalekovodi i gasna mreža, ali za dobivanje sredstava za realizaciju ovih projekata mora postojati i unutrašnji dogovor svih zainteresiranih strana u zemlji. 

Rezultat skoro završenog skup West Balkan 6 u Londonu je i najava da će se na raspolaganje regionu, pa i Bosni i Hercegovini, staviti iznos od 150 miliona eura za potrebe garancija čime će se otvoriti mogućnost dobijanja kredita za infrastrukturne projekte od preko jedne milijarde eura.

Ono što će preporuke za reformu energetskog sektora još donjeti, jeste smanjivanje ili čak potpuno uklanjanje problema sa kojima su se investitori do sada susretali, prilikom realizacije određenih projekta.

Do sada su se u praksi, kao problemi zbog kojih se ne mogu realizirati projekti, najčešće spominjala nepostojanja prostorno planske dokumentacije u nekim administrativnim jedinicama, nepostojanje energetske strategije sa jasnim opredjeljenjem u pogledu primarne energije i tehnologija, zatim nepostojanja kvota za poticaj za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, nejasne i proturječne legislative i regulative, neinformisanosti investitora ali i odsustva dogovora oko korištenja graničnih i među-entitetskih hidro-potencijala.

Pašagić kaže, kako USAID EIA aktivno radi na tome da se popravi postojeće stanje u investiranju, te je tako pripremljen i dostavljen nadležnim vladama u BiH i Vodič za investitore u BiH, koji sadrži sve potrebne informacije o postupku, potrebnim dozvolama i nadležnim institucijama u entitetima i na nivou BiH.

"Distribucija ovog Vodiča će uveliko doprinijeti povećanoj informisanosti i većoj transparentnosti postupka izdavanja dozvola za izgradnju energetskih objekata", kaže Pašagić.

I.M.