Kafedžić: Postoji strah da se antikoruptivne mjere ne prošire na druge kantone i veće nivoe vlasti

Kancelarija za borbu protiv korupcije i upravljanje kvalitetom Kantona Sarajevo je izložena velikim pritiscima zbog onih koji kriju stvarnu sliku o svojoj imovini, ali takođe postoji i bojazan da se ovaj vid borbe protiv korpucije ne proširi i na ostale kantone u Federaciji BiH, kao i na veće nivoe vlasti, rekao je za BHRT šef Kancelarije Erduan Kafedžić.

On ističe da je on, kao i ostali uposlenici Kancelarije, izložen različitim vidovima prijetnji, ali da je to za njih sve samo dodatni motiv i energija za dalju borbu protiv korupcije.

"Kao neko ko rukovodi ovim procesom imam svoje indikatore kojima mjerim do kog stepena Kancelarija provocira reakcije kod ljudi koji se trebaju bojati sistema borbe protiv korupcije", rekao je Kafedžić za emisiju "BHT1 uživo".

On dodaje da su pritisci krenuli onog trenutka kada su počeli sa provjerama imovini.

"Grupa opštinskih načelnika je tada počela da osporava Zakon kojim imaju obavezu da prijave imovinu i to su bili indikatori da smo na dobrom putu, da se tu nešto dešava", kazao je Kafedžić.

O pet krivičnih prijava za neistinito prijavljivanje imovine koje je Kancelarija za borbu protiv korupcije uputila Tužiteljstvu KS Kafedžić nije htio govoriti zbog, kako on kaže "internog dogovora" sa Tužilaštvom KS, ali ipak ističe da su u pitanju "strahoviti podaci", te da je sada na kantonalnom Tužilaštvu da te predmete obradi.

Posljednjih dana se problematizuje nadležnost Kancelarije, što je prema njegovom mišljenju samo "psihološka igra pojedinaca kojima smeta funkcionalan antikoruptivni sistem u Kantonu Sarajevo".

"Kada dirnete u osinje gnijezdo, kada dođete do strahovitih podataka o stepenu korupcije u javnom sektoru, onda imate mehanizme, odnosno osobe i grupacije koje će vas diskreditovati", ističe Kafedžić.

Kancelarija je u protekloj godini izrekla sankcije za 230-ak nosioca javnih funkcija koji nisu izvršili redovnu godišnju prijavu imovine, kazao je Kafedžić, te dodao da je Sud potvrdio krivicu onih koji nisu prijavili i da je to snažna poruka da i država želi da se bori protiv korpucije.

On naglašava da je ovo prvi put u istoriji BiH da nosioci javnih funkcija imaju obavezu da prijave imovinu i da postoji neko ko zaista kredibilno i funkcionalno provjerava njihovu imovinu, te da oni nosioci javnih funkcija koji ne mogu podnijeti teret javnog objavljivanja svoje imovine ne bi trebalo da obavljaju tu funkciju.