Poreski dug u Bosni i Hercegovini i dalje predstavlja jedan od najvećih ekonomskih problema za javne finansije. Najnoviji podaci Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) pokazuju razmjere krize – čak 49 kompanija duguje više od milion konvertibilnih maraka po osnovu PDV-a i akciza, ukupan dug najvećih poreznih obveznika u Federaciji BiH premašuje 2,7 milijardi KM, dok UIO na nivou države potražuje stotine miliona maraka od više od 1.300 kompanija.

Na vrhu liste nalazi se GRAS Sarajevo s dugom većim od 29,7 miliona KM, a slijedi Rudnik uglja „Kreka" Tuzla s više od 23,3 miliona KM. Visoko na listi nalaze se i Bosmal Sarajevo (14,8 mil. KM), Monter & Co Bijeljina (7,6 mil. KM), Radiotelevizija BiH (7,4 mil. KM) te Hisar Trade Brčko s više od 7 miliona KM. Među najvećim dužnicima dominiraju javna preduzeća i firme povezane s državom, ali i privatne kompanije, što dodatno komplikuje situaciju.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je značajan dio ovih dugova praktično nenaplativ. Veliki broj firmi sa liste nalazi se u stečaju, ima blokirane račune, nema imovinu, ili su vlasnici izvan Bosne i Hercegovine, zbog čega dugovi često ostaju samo na papiru.

Poseban problem predstavljaju firme u stranom vlasništvu, koje također duguju milionske iznose – šest takvih kompanija zajedno duguje oko 10,5 miliona KM. Među njima su FlyBosnia (3,01 mil. KM), Bioil Doboj (2,67 mil. KM), Petrona Trade (1,98 mil. KM), NAPCO Beds Factory (1,12 mil. KM), KPA Unicon (oko 925 hiljada KM) te Al-Dihani (oko 765 hiljada KM). Problem nastaje jer strane firme često napuste BiH bez imovine ili formalno imaju zastupnike koji nisu zakonski dužnici.

"U postupku prinudne naplate često dobijemo informaciju da su osnivači napustili BiH. Od tog momenta mogućnosti naplate su minimalne", naveli su iz UIO.

Zakoni u BiH predviđaju stroge kazne za poreznu utaju – od novčanih do zatvorskih u trajanju od šest mjeseci do deset godina, no sudska praksa pokazuje da se najčešće izriču blaže sankcije, što dodatno slabi efikasnost sistema. Jedan od rijetkih strožih slučajeva je presuda iz 2020. godine, kada je Sud BiH osudio Emira Suljića na četiri i po godine zatvora zbog utaje PDV-a od 580.000 KM.

Uprkos redovnom objavljivanju listi dužnika, ključni problem ostaje nedostatak efikasnih mehanizama naplate, zbog čega se dugovi godinama gomilaju. Dok budžeti ostaju bez prihoda koji bi trebali biti uloženi u zdravstvo, infrastrukturu i socijalna davanja, teret finansiranja države sve više snose građani, radnici i mali privrednici koji svoje obaveze redovno izmiruju.

U nastavku pogledajte 20 najvećnih dužnika, a ciljelu listu čiji dug je veći od 25.000 KM na ovom linku.