Koncesija probija tunel kroz Frušku goru - "Putevi Srbije" izradilo Studiju za primenu JPP u finansiranju projekata putne infrastrukture

Na inicijativu Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, JP "Putevi Srbije" izradilo je Studiju za primenu javno-privatnog partnerstva u finansiranju projekata putne infrastrukture. Za privlačenje privatnog kapitala i ostvarenje partnerstva s javnim sektorom, predloženi su potencijalni pilot BOT-projekti javno-privatnog partnerstva za izgradnju četiri saobraćajnice.

Na predloženoj listi je deonica Novi Sad – Ruma i tunel ispod Fruške gore s alternativnim modelom naplate putarine – za celu deonicu ili samo za tunel, zatim deonica Ruma–Šabac s izgradnjom novog mosta na Savi u zoni tog grada, potom autoput Bubanj Potok – Pančevo s mostom preko Dunava, takođe s mogućnošću naplate putarine celom deonicom ili samo za prelazak preko mosta, te deonice Pojate–Preljina kao dela budućeg autoputa Beograd – južni Jadran.

Ministar za infrastrukturu i energetku Milutin Mrkonjić kaže da bi koncesija dobrodošla jer bi rasteretila budžet. Do sada je iz domaćih para izgrađena tek prva deonica autoputa prema moru, od Uba do Lajkovca, duga 12,5 kilometara – što su radile naše firme predvođene "Putevima Užice", kreditom iz Azerbejdžana će se graditi druga, od Ljiga do Preljine, duga 42 kilometra, a radovi bi, po najavi ministra Mrkonjića, trebalo da počnu 20. aprila. Radiće azerbejdžanska firma "Azvirt" i domaći konzorcijum s "Energoprojektom" na čelu.

Preostale deonice bi se, kako sada stvari stoje, ponudile u koncesiju, ali treba videti zakonske okvire. Mrkonjić podseća na to da je za koncesiju neophodan i tender jer nije reč o međudržavnom sporazumu, kao što je slučaj s Azerbejdžanom. A u koncesiju se Srbija više ne sme zaleteti, poučena lošim iskustvom s propalom koncesijom Horgoš–Požega koja je na sudu. Zato će se eventualno davanje nove najverovatnije ostaviti budućoj vladi, koja bi imala dovoljno vremena da odvagne odluku.

Austrijski "Strabag" je već pokazao interesovanje za izgradnju deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, ukupne dužine oko 50 kilometara. Po procenama projektanata, vrednost radova je oko 228 miliona evra. I Italijani su zainteresovani za izgradnju autoputa prema moru. Trasa takozvanog Koridora 11 kroz Srbiju, duga oko 380 kilometara, proteže se od rumunske granice kod Vršca do Boljara na crnogorskoj granici.

Šepa i izgradnja Koridora 10 za koji su obezbeđene pare. Ovih dana treba da počnu radovi na poslednjoj deonici južnog kraka, od Grdelice do Grabovnice i od Vladičinog Hana do Neredovaca, ukupne dužine oko 31 kilometar, na kojoj je posao poveren grčkoj firmi "Terna". Mrkonjić kaže da će obilaznica oko Beograda, koja uključuje deonice od Batajnice do Dobanovaca i od Orlovače ka Bubanj Potoku, biti gotova oko 1. maja, što će ubrzati saobraćaj Koridorom 10 jer se neće morati prolaziti kroz glavni grad.

Koridor 10 za dve godine

Koridor 10 podrazumeva izgrađen autoput sa šest traka na svih 800 kilometara koliko prolazi kroz našu zemlju na pravcima Šid – Beograd – Niš – makedonska granica, Niš–Dimitrovgrad i Horgoš – Subotica – Novi Sad – Beograd. Severni krak koridora je kompletiran i još je preostalo da se kompletira južni i izgradi jugoistočni deo Koridora, od Niša do Dimitrovgrada, koji će biti gotov do 2014. Na deonici Prosek – Crvena reka, za koju je Evropska investiciona banka odobrila kredit od 96,5 miliona evra, rade grčke firme "Terna" i "Aktor" i češka "Subtera".

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Dnevnik" 19.04.2012.)