Novi kamen sa Jelice - Nalazište dijabaza "Crna stena" ima overene rezerve od tri miliona kubika

(Zoran Ivanović)

Pored krečnjaka, koji se godinama vadi u kamenolomu "Sušica", na Jelici će uskoro početi i eksploatacija dijabaza. Preduzeće "Nesi" iz Čačka već je završilo najveći deo priprema za otvaranje kopa "Crna stena" u selu Ježevici, a odbornici Gradske skupštine, usvajanjem novog prostornog plana Čačka, aminovali su otvaranje i drugog kamenoloma na ovoj planini.

– Kupio sam 10,65 hektara zemljišta u jednom kompleksu, overene su rezerve od tri miliona kubnih metara i evo, pošto je prihvaćen prostorni plan, očekujem dobijanje dozvole za izvođenje rudarskih radova – kaže za "Politiku" Zoran Ivanović iz Čačka, vlasnik firme "Nesi".

On je od Ministarstva rudarstva dobio eksploataciono pravo na 20 godina (godišnji kapacitet 100.000 kubika) priloživši brojne dokumente.

– Na eksploataciji će raditi od 15 do 20 ljudi, ali svaki kamenolom upošljava mnogo veću posadu ukoliko se pribroje vozači i radnici koji od ove stene prave kamenu vunu, kao zamenu za staklenu vunu čija je upotreba zabranjena – veli Ivanović.

Tokom javnog uvida u prostorni plan grada Čačka pojavile su se i primedbe na otvaranje novog kamenoloma. Katarina Spasojević iz Beograda, u ime meštana Ježevice i još tri sela, piše da za "obavljanje ove delatnosti ne postoje ni saobraćajni ni drugi uslovi, a ekološke posledice bile bi katastrofalne", dok Lovačko udruženje "Rade Joksić" iz Ježevice navodi da bi "rad kamenoloma ugrozio kompletan život ljudi na ovom području i čitavoj opštini".

Inače, 1992. godine usvojen je DUP za zaselak Grujine livade koji obuhvata i "Crnu stenu" i tim planom predviđa se izgradnja skijališta preko ovog terena. Na to se osvrću i Ivanovićevi punomoćnici, čačanski advokati Dejan Mraković i Miroslav Petrović, navodeći u svojoj predstavci tokom javnog uvida da se 18 godina ništa od toga nije uradilo, da ustav jemči privatnu svojinu a Svetska skijaška organizacija ne preporučuje da se skijališta grade na visini manjoj od 1.400 metara (ovde bi početak staze bio na 910 metara nadmorske visine).

Odbornici Skupštine grada, sa svoje strane, izglasali su pomirljivu varijantu, smatrajući da na podvisu Jelice ima mesta i za rekreaciju i za kamenolom, pa se neće brisati DUP za Grujine livade, niti investitoru oduzeti pravo da otvori "Crnu stenu".

U raspravi o prostornom planu grada Čačka najviše su pominjani upravo kamenolomi. Na drugoj jeličkoj padini je selo Loznica i tu radi već pomenuto nalazište "Sušica", vlasništvo čačanskog preduzeća "Putevi Strabag". Mesna zajednica Loznice je parcelu u susedstvu na potesu Rusavice 2007. godine izdala preduzeću "Jugošped kop" iz Donje Trepče, takođe radi eksploatacije krečnjaka. Investitor dokazuje da je do sada uložio 400.000 evra i uložiće još 600.000 kako bi kop proradio, ali gradska komisija za planove nije prihvatila zahtev MZ da i ovaj kamenolom bude uvršten u prostorni plan.

Uz tu, odbijajuću odluku, odbornici su prihvatili i zaključak koji ipak otvara vrata za posao u Rusavicama: da se uradi studija o korišćenju mineralnih sirovina kako bi svi podnosioci primedbi, koji su zainteresovani za kamenolome, bili u podjednakom položaju.

Čačak oduvek ima šest planina – Ovčar, Kablar, Jelica, Vujan, Bukovik, Ostrica – ali interesovanje za kamenolome nikad nije bilo ovoliko. Tržište, očigledno, traži sve više tehničkog građevinskog kamena i dobro ga plaća. Tona dijabaza, vulkanske stene koja se koristi za noseće zastore na kolovozu i za kamenu vunu za koju je zainteresovana nemačka firma "Knauf", košta od osam do 10 EUR. U Srbiji postoje nalazišta ovog kamena samo još na Divčibarama i kod Rekovca, ali je dijabaz iz "Crne stene" najboljeg kvaliteta. Tona sedimentnog krečnjaka iz "Sušice" vredi od četiri do 4,5 evra. Razlika potiče i od strukture dva kamena jer je dijabaz, sa čvrstoćom od 200 do 300 megapaskala, dvostruko teži za mlevenje.

U Jančićima na Kablaru do pre nekoliko godina radilo je manje nalazište dijabaza ali se investitor, inače Rus, brzo povukao iz posla. U Vujetnicima na vrhu Bukovika i danas se vadi dacit, vulkanska površinska stena koja služi za coklu i ukrašavanje, a cena kvadratnog metra je 15 evra za tanje ploče (dva santimetra), odnosno 10 evra za deblje. Ova dva nalazišta niko nije ni pomenuo u raspravama o prostornom planu, kao da ih nema.

Inače, otvaranje jednog nalazišta kamena, dijabaza recimo, zahteva ulaganje od oko milion evra za zemljište i druge pripreme, bez opreme.

(Napomena: tekst je u porpunosti preuzet iz lista "Politika" od 29.11.2010.)