Globalna ekonomija juri u bankrot

Svijet bi se mogao naći pred bankrotom - više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja evrozone ima negativnu kamatnu stopu, a u elitnom klubi razvijenih - G7 obim državnog duga je povećan za skoro 40 odsto!

Kada se sabere negativna kamatna stopa u evrozoni, ona iznosi dva triliona evra u hartijama od vrijednosti - navodi britanski "Telegraf."

Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i prijeti finansijskoj stabilnosti evrozone.

Od kada je Evropska centralna banka pokrenula politiku smanjenja negativnog tempa rasta državnih obligacija, one su postale kao lavina - navodi list.

Ako se gleda  svaka država posebno, statistika je još gora.

Prema podacima investicione banke "Džefris", skoro 70 odsto njemačkih obligacija ima negativni prinos, a u  Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto.

Španija prije nekoliko godina  nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.

"Telegraf" piše  da u svjetskoj ekonomiji postoji veliki broj zabrinjavajućih signala.

Porastom potražnje u ekonomiji, ona postaje sve zavisnija od povećanja dugova država.

Finansijska kriza trebala je da likvidira "kreditni mjehur", ali je malo  znakova da će se situacija razvijati u tom smjeru.

Džozef Štiglic, dobitnik  Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Kolumbijskog univerziteta, upozorava da je samo u G7 obim državnog duga  povećan za skoro 40 odsto, a to je 120 odsto ukupnog BDP-a od početka krize.

U isto vrijeme, opšti dug privatnog nefinansijskog sektora veći je za 30 odsto.

Centralne banke jedna za drugom, s ciljem borbe sa negativnim tendencijama, počinju da štampaju novac. Tako su postupili u SAD, Engleskoj, Japanu, a sada i u EU.