Branka Miljević: Dokazivanje u arhitekturi dugo traje

S mladom arhitekticom Brankom Miljević razgovarali smo o obrazovanju i izazovima s kojim se mlade arhitekte suočavaju po završetku fakulteta, posebno u malim sredinama. Branka nam govori o svom iskustvu i viđenju rada na projektovanju objekata, kao i uređenju enterijera. Ona je arhitektonsko-građevinski fakultet završila prije tri godine, a nakon rada u nekoliko projektnih i građevinskih preduzeća, sa članovima porodice, koji se takođe bave tehničkim strukama, odlučila je da pokrene vlastiti biro.

Za razliku od mnogih tvojih kolega ti si počela raditi odmah po završetku fakulteta. Gdje si sticala profesionalno iskustvo do sad?

- Počela sam da radim odmah nakon diplomiranja i do sada sam radila u dva privatna preduzeća koja se bave projektovanjem i izgradnjom i u tim preduzećima sam sticala iskustvo u projektovanju i izradi projektne dokumentacije.

Odnedavno radim u vlastitom porodičnom preduzeću “Age inžinjering”. S obzirom na to da smo svi u porodici tehničkih struka i da se bavimo projektovanjem svako u svojoj oblasti, odlučili smo se da pokrenemo vlastito preduzeće, čija je osnovna djelatnost projektovanje i pružanje konsalting usluga.

Na kojim projektima si radila do sada?

- Imala sam priliku da radim samostalno ili kao saradnik na različitim vrstama projekata. Najviše sam radila na projektovanju jednoporodičnih i višeporodičnih stambenih i stambeno-poslovnih objekata, ali sam učestvovala i u projektovanju poslovnih i industrijskih objekata. Takođe sam se oprobala i u dizajnu enterijera.

S obzirom na to koliko je arhitektura kompleksna, odgovorna i zahtjevna profesija, koliko elemenata nauke i umjetnosti u sebi sadrži, da li misliš da naše arhitektonske škole pružaju dovoljno znanja i prakse potrebne za dobar start mladih arhitekata? Da li imaš mentora i da li praktikuješ neke vidove neformalnog obrazovanja?

- Arhitektura je spoj umjetnosti i inženjerstva, talenta i znanja. Na fakultetu se talenat i sklonost za umjetnost dopunjuju tehničkim znanjem, što je dobra osnova za rad budućih arhitekata. Kao i u drugim strukama, i u arhitekturi se proces obrazovanja nastavlja i poslije fakulteta. Naše arhitektonske škole pružaju dobru osnovu i dovoljno znanja, ali pravi rad i učenje počinje tek nakon završetka fakulteta. Dobar start mladih arhitekata zavisi od šanse koju će vam neki poslodavac pružiti. Mlade arhitekte često imaju velika očekivanja, kao što sam i sama imala, ali nakon nekoliko godina rada to sve dođe na svoje mjesto. Nemam klasičnog mentora, ali naravno da se posavjetujem sa starijim kolegama kad god imam priliku i vrlo je bitno za mlade inženjere da u projektnim i građevinskim preduzećima naiđu na iskusnije kolege koje su spremne da im pomognu i da ih uvedu u posao.

Često se mlade arhitekte žale na nedostatak projekata. Koliko je teško dokazati se i doći do projekata?

- Ekonomska situacija ostavlja veliki trag i u građevinskoj industriji, tako da posla nema dovoljno ni za iskusnije kolege. Dokazivanje u struci može dugo da traje i tu morate da iskusite i uspjeh i neuspjeh. S iskustvom sve postaje lakše, ali i kad se dokažete u radu do projekata se ne dolazi lako.

Pretpostavljam da si radila projekte projektovanja i uređenja enterijera. U čemu se trenutno najviše pronalaziš?

- Do sada sam radila nekoliko projekata uređenja enterijera i ono što mi se najviše dopada u ovoj oblasti jeste dizajniranje komada namještaja. Ipak, takvih poslova je malo i trenutno se više bavim projektovanjem nego uređenjem enterijera. U principu, ne opredjeljujem se ni za jednu oblast, već se trudim da se prilagodim zahtjevima tržišta.

Koji ti je omiljeni materijal i zašto?

- Omiljeni materijal mi je drvo zato što pruža velike oblikovne mogućnosti, kako u enterijeru, tako i u eksterijeru. To je za naše podneblje tradicionalni materijal i naši preci su ga upotrebljavali generacijama. Danas možemo lako da pratimo svjetske trendove u gradnji drvetom. To je materijal prošlosti i budućnosti, a mi ga ne koristimo u punom kapacitetu.

S obzirom na to da si mlada arhitektica, tek na početku karijere, da li si već razvila svoju profesionalnu individualnost i autentičnost? Odnosno, kako bi opisala svoj autorski pristup?

- Potrebno je mnogo iskustva u radu i mnogo urađenih projekata kako biste mogli da formirate individualan i autentičan stil. Uvijek pokušavam da napravim nešto novo, naravno u mjeri u kojoj materijali i pravila projektovanja to dozvoljavaju. Arhitekta rijetko kad u radu ima odriješene ruke i uglavnom je dosta ograničen zahtjevima investitora. Smatram da je najbitnije da svaki projekat odradim korektno i da investitor bude zadovoljan, a autentični stil će doći vremenom.

Radiš u maloj sredini, ali neke velike arhitekte kažu da je mala sredina inspirativnija od velike i pogodnija za razvoj arhitekture, šta ti misliš o tome?

- Teško je ocijeniti šta je bolje. Svaka sredina ima prednosti i mane. Manja sredina ima prednost što vas ljudi brzo upoznaju i vjerovatno ćete prije dobiti priliku da radite s obzirom na to da je i konkurencija manja. Ali i u manjoj sredini neko već radi tu i prije vas i sa aspekta dokazivanja dođete na isto. U većoj sredini teže je dobiti priliku, konkurencija je velika i nažalost veliki broj kolega je nezaposlen, što nije dobro za struku. U projektovanju, ako ne radite i niste u kondiciji, mnogo se teže uključiti u posao i raditi punim kapacitetom, a tržište pored znanja traži i brzinu i poštovanje rokova. Moje je mišljenje da nije toliko bitno da li se radi u manjoj ili većoj sredini, već da se što prije počne sticati iskustvo, što će nam naravno poslije omogućiti bolje reference, a time i bolje mogućnosti za zapošljavanje.

Da li imaš iskustva u radu na niskobudžetnim projektima? Šta misliš da li je važno da se arhitekte i dizajneri obrazuju u ovom smjeru imajući u vidu našu društveno-ekonomsku situaciju?

- Radila sam na nekoliko niskobudžetnih projekata, uglavnom na nivou idejnih rješenja. Potreba da se razvijaju niskobudžetni projekti objekata i namještaja je veoma aktuelna, pogotovo nakon majskih poplava. Ne znači da za niskobudžetne projekte treba manje znanja, naprotiv mnogo je teže raditi s ograničenim budžetom, a pritom postići da objekat ispunjava estetske i funkcionalne zahtjeve, a da istovremeno zadovoljava sve uslove bezbjednog i zdravog stanovanja.

Da li imaš planova da se oprobaš u produkt dizajnu?

- Produkt dizajn je svakako oblast u kojoj ću pokušati da se oprobam. Kao i u drugim oblastima, morate da pripremate proizvod dugo vremena kako bi krajnji rezultat bio kvalitetan. Kako se industrija kod nas bude razvijala, javljaće se i veća potreba za uslugama produkt dizajna, a potreba diktira da li ćemo da se razvijamo u tom smjeru.