Nenad Jovanov: Posljednji parfimer čuva zanat od zaborava

Ličnosti / SVIJET

Nenad Jovanov: Posljednji parfimer čuva zanat od zaborava

Zanatska radnja za proizvodnju parfema i kozmetike Sava u Beogradu odolijeva vremenu.

10.09.2016. 11:12 / Izvor: Oslobođenje

Stari zanati se iz godine u godinu sve više gase, rijetki su oni koji nastoje očuvati porodičnu tradiciju, a među njima je i Beograđanin Nenad Jovanov, vlasnik parfimerije Sava.

Posljednji parfimer u Beogradu i danas sa velikom ljubavlju miješa raznovrsna eterična ulja spravljajući od njih prelijepe mirisne note. Mnogi i danas žele ipak imati za sebe stare dobre mirise i parfeme, mada je modernizacija u ovoj proizvodnji daleko otišla.

ZANATSKO DIJETE

Jovanov kazuje da ukoliko bi se po ekonomskim pravilima vladao, pitanje je da li bi se bavio ovim poslom. Kada to kaže, misli na 22 ovakve radnje koje su postojale u Beogradu i koje su postupno zatvarane, odnosno koje su prelazile u sasvim desete djelatnosti po mišljenju korisnika, nešto što im donosi dohodak.

“Ovo danas čime se bavim je sve pomalo istorija, jer znate i sami sa većinom zanata ne samo sa našim veliki je problem što je industrija ponudila ogromne serije. Čim su ogromne, cene pojedinačnih proizvoda su sve povoljnije, proizvodi su podložni izuzetnim reklamnim akcijama, bilo po bilbordima, bilo po časopisima, u toku televizijskih programa, zatim ovo zakupljivanje poznatih svetskih lica za reklamiranje proizvoda tako da vi kao mali nemate nikakve šanse konkurisati. Kada govorimo o sirovinama, komponentama koje koristite u proizvodnji, jedna velika fabrika, neki sistemi kupuju ih po desetoj ceni, a kada vi na malo kupujete, vi to osetno više plaćate. Ista je stvar sa ambalažom. Snižavaju cenu, a vama kao malima ne treba ta enormna cifra, čak mnoge velike kuće su u stanju i same prave ambalažu. Tako da koliko god se vi odrekli jednog dela zarade, drugog dela, trećeg dela, vi ne možete biti konkurentni. Tako da smo mi iz godine u godinu dosta artikala koje smo decenijama proizvodili i nudili ugasili zbog neisplativosti. Uzmite primer ruževa za usne. Danas vam ja ne mogu kupiti futrolu za ruž za novac za koji vi kupujete kompletan ruž. Kojeg je on sastava, kojeg kvaliteta, koliko će trajati na usnama od momenta nanošenja u ovom našem današnjem ubrzanom životu, prestaje da bude faktor, ako ste nezadovoljni, vi ćete ga baciti i uzeti sledeći i tako dalje”, naglašava Jovanov za Oslobođenje.


Na pitanje otkud tako ogromna ljubav prema ovom zanatu kojim se bavi decenijama, prisjeća se svojih početaka bavljenja proizvodnjom parfema i mirisa.

“Klasično sam zanatsko dete koje je, uslovno, poraslo u toj radnji. Zanatlije kao zanatlije su celodnevni obveznici svog posla. Kada sam bio mali, moji roditelji nisu imali posebne uslove da me negde čuvaju, nego su me čuvali u radnji i tako je to iz godine u godinu počelo. Sa odrastanjem sam počeo dobivati neke sitne za dete adekvatne posliće, među kojima razdvojiti ove poklopce, ove boje u jednu kutiju, ove u drugu i tako malo-pomalo. Kasnije sam, a tu je moj otac bio vrlo vešt, u smislu stimulacije, kako sam malo porastao, dobijao ozbiljnije zadatke. I neke male džeparce koje su mi za neki lagan posao bili jedna lepa i simpatična nagrada. I tako bez, tako da kažem, ikakve prisile postepeno naučio sam nešto o ovom zanatu, ne sanjajući da će mi jednog dana biti i životno opredeljenje”, kazuje Jovanov, čija se radnja nalazi u samom centru Beograda u Ulici kralja Petra 75.

U njegovoj laboratoriji stvaraju se originalni parfemi od raznih eteričnih ulja, a trenutno je u ponudi više od 30 mirisnih nota. Svakoj mušteriji Jovanov poklanja punu pažnju, a izlazi u susret i onima koji žele da imaju posebno za njih napravljen parfem.

“Kada je reč o proizvodnji parfema i toaletnih voda, moram da naglasim da su se mirisi kod nas i kod drugih pravili od destilovanih eteričnih ulja koja smo odvajkada kupovali od rafinerija eteričnog ulja, pogrešno bi bilo da vam kažem da se mirisi kod nas prave iz nule. Na to mislim na gajenje cveća, biljaka, branje, sušenje, destilacija ne, to bi bilo nemoguće u ovako malim uslovima. Čak tamo nekada u nama zajedničkoj državi Etol iz Celja je pokušavao da destiliše bilje sa naših prostora kojima je naša zemlja obilovala i obiluje i danas. No, za to je bilo potrebno mnogo više od želje. Tako su poslije nekoliko godina oni odustali i Francuzima su počeli prodavati kao čisto sušeno bilje ili takozvane poludestilate, da bi stare evropske kuće, ne isključivo francuske, ali većinski francuske, destilovale do krajnjih formi od kojih se poslije prave mirisi. Vi znate, veoma je poznata bugarska ruža, valjda je takva teritorija, takva zemlja, takva mikroklima i zemlja, i Bugarska je zbilja svjetski poznata kao izvor fantastičnog bilja zahvalnog za destilaciju. Pazite, imate ruže i ruže, mogu biti najlepšeg mirisa, ali nisu sve zahvalne za destilaciju. Međutim, isti ti Bugari nikada nisu uspevali da postignu vrhunski destilat zbog tzv. patočnih mirisa koji su krajnji destilat činili uslovno malo prejakog i neprijatnog mirisa. Tek kad su to Francuzi uradili, jedna od čuvenih rafinerija Rubren France i još neke vi ste dobijali vrhunski mirisni trag koji je poznat kao sadržaj mnogih danas mirisnih kompozicija. Kada sam spomenuo kompozicije, nekadašnji individualni mirisi ruža, jasmin, jorgovan, lavanda, bagrem itd, gotovo su nestali sa tržišta jer danas publika traži takozvane mirisne kompozicije”, tvrdi Jovanov, dodajući kako su danas najtraženiji parfemi upravo oni najreklamiraniji.

CVJETNI PARFEMI

“Najtraženiji po grupi od glavnih sastojaka i danas su parfemi cvetnog porekla, to su danas vrlo kompleksne kompozicije. Mešanjem tih pojedinačnih eteričnih ulja nastaju potpuno nove mirisne note, tako da one čuvene mirisne kupe ili mirisne piramide kojima se po ženskim časopisima objašnjava šta koji miris sadrži, šta su bazni mirisi, šta su srednje note, šta su vršne note, moram vam iz iskustva reći da je to sve uredu, ništa nije neistinito. Ali kombinacijom različitih eteričnih ulja nastaje potpuno novi miris i koliko god vaše individualno čulo mirisa bilo prirodno osetljivo, vi iako znate da taj i taj miris sadrži tu i tu komponentu i mirisno vi nemate šanse taj miris izdvojiti udisanjem, jer je nastao konglomerat novih mirisa, novih nijansi i to rezultira potpuno novim mirisnim tonom. Međutim, proizvođači ne odustaju i pošto to lepo zvuči, ponavljam neko ih naziva piramidama, neko mirisnim kupama i na tome jako insistiraju i na sličicama iskorištenih sirovina, ali verujte mi na reč da krajnji rezultat je potpuno neprepoznatljiv u odnosu na navedene sastojke.”

ZANAT NASLIJEDIO OD RODITELJA

Koliko je zahtjevan posao kojim se bavi, upitali smo Jovanova. Odgovara da jeste kao i svaki posao, može se naučiti i iziskuje možda malo više ljubavi. “Hoću reći nije mehanički ako naučite određeni broj i sled radnji da će rezultat biti dobar, odnosno korektan. Naprotiv. Možda ću vam upotrebiti na prvi pogled neko neadekvatno poređenje, ali pokušajte da me razumete kroz ovo objašnjenje. Možete podeliti ženama potpuno isti recept i dati potpuno iste namirnice, komponente potpuno identičnog kvaliteta, verujte da će gotovo svako jelo biti malo različito bez obzira na preciznu recepturu, a da će se samo nekoliko jela izdvojiti u tome. Tako vam je i u ovom našem poslu. Sve je u tome da se treba malo više voleti osim samo znati”, mišljenja je on.

Stari zanati se prenose iz generacije u generaciju, a da li će proizvodnju parfema i mirisa naslijediti neko u porodici, Jovanov podsjeća kako osim te pomoći koju je svojim roditeljima pružao ne znajući da će se baviti ovim poslom, njegov otac je izbjegavao da vrši bilo kakvu vrstu sugestije, a kamoli pritiska, da se on mora nastaviti baviti ovim poslom. “Tako sam i ja na podmladak prenio taj sistem i oni su vremenom odabrali neka sasvim druga zanimanja kojima se bave, izdržavaju sebe, svoje porodice. To je bar za sada, no videćemo, nikada ne znate šta vreme nosi. Moj sin za razliku od mene nije bukvalno porastao u ovoj radnji, ali kada su moji roditelji bili u poznim godinama, dosta je puta pomagao. Ne isključujem da bi posle više meseci uz neku od pomoći možda mogao da se osamostali. No to je samo teorija, ponavljam on se bavi sasvim drugim poslom”, ističe on.

TREĆA GENERACIJA

Na pitanje kolika je potražnja za mirisima parfimerije Sava, da li ih više kupuju stranci ili domaći kupci, vlasnik odgovara kako su domaći velika većina. “Pošto smo jako dugo prisutni, imamo primer dugogodišnjih mušterija, pa druge generacije, pa čak par primera i treće generacije. No, pošto se nalazimo u relativnom centru, gde prolaze i turisti, moram priznati da pristojan procenat naših kupaca su sada i stranci, posetioci, turisti, verovatno kod njih odavno zaboravljenog načina ponude roba, pa im se ovo čini egzotično i interesantno. Moram priznati da imam sve više stranih posetilaca, pogotovo od kada je bio članak i na radiju, odnosno i u novinama i radijski članak BBC-a da je interesovanje iz najrazličitijih zemalja, naravno ljudi koji posećuju Beograd, što je ovako simpatično i samo mi može biti drago”, kaže Jovanov, te dodaje kako je zanatska radionica prošle godine bila uključena u manifestaciju Noć muzeja. Upravo i njen izgled asocira na muzejsku postavku, jer je tu 62 godine. Nakon te posjete mladi ljudi su otvorili i Facebook stranicu parfimerija sava.

*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.

Imate zanimljivu priču, fotografiju ili video? Pošaljite na Viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba ili putem Facebooka i podijeliti ćemo je sa hiljadama naših čitatelja.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Ličnosti