Glavna služba za reviziju RS: Samo 20 poslovnih zona spremno za investitore

Iako je u Republici Srpskoj u procesu uspostavljanje 75 poslovnih zona u 38 lokalnih zajednica, trenutno samo 20 poslovnih zona svoje kapacitete može ponuditi zainteresovanim investitorima i to iz razloga što su lokalne zajednice u proces uspostavljanja poslovnih zona ušle nespremne, ne poznajući postupke i procedure i bez odgovarajuće podloge u strateško-razvojnim i plansko-prostornim aktima.

Ovo se u suštini navodi u nalazu revizije učinka na temu uspostavljanja poslovnih zona u Republici Srpskoj, koju je uradila Glavna služba za reviziju javnog sektora, a u kojoj se ističe i to da pravni okvir za uspostavljanje poslovnih zona nije u potpunosti usaglašen te da koordinacija institucija nadležnih i odgovornih za uspostavljanje poslovnihz zona nije efikasna.

"Podaci pokazuju da su jedinice lokalne samouprave u proces uspostavljanja poslovnih zona ušle bez jasne vizije i čvrstog opredjeljenja, bez adekvatne podloge u strateškim i pravnim aktima, kao i bez potrebnog kapaciteta da se iznese strateški važan projekat za lokalni ekonomski razvoj", naveli su revizori, dodajući da većina lokalnih zajednica ne vrši adekvatnu pripremu opravdanosti uspostavljanja poslovnih zona, što može voditi u promašen projekat i investiciju.

Nedovoljno sredstava, neodgovarajuća podrška, neriješeni imovinsko-pravni odnosi, komplikovane i dugotrajne administrativne procedure, oskudni kapaciteti lokalnih zajednica, neorganizovana promocija, zbog čega je i loša zainteresovanost investitora samo su neke od prepreka kada je riječ o uspostavljanju poslovnih zona. Revizori su istakli i to da je jedan broj lokalnih zajednica uspostavljanje poslovnih zona otpočeo na lokacijama koje za to nisu predviđene.

Kada je riječ o novcu, od 2009. do 2019. godine u osnivanje poslovnih zona uloženo je oko 50 miliona KM, od čega su lokalne samouprave uložile oko 33,5 miliona KM i to 16,5 miliona direktno iz budžeta, a 17 miliona kroz kreditna zaduženja, dok su međunarodni donatori dali osam miliona KM, a Vlada Republike Srpske iz različitih izvora 5,5 miliona KM i Vlada Srbije dva miliona KM.

"U poslovnim zonama krajem 2019. godine, prema raspoloživim podacima, poslovalo je 250 poslovnih subjekata sa oko 2.800 zaposlenih", naveli su revizori, ističući da novčana pomoć Republike Srpske nije bila koordinisana.

Ljubiša Ćosić, predsjednik Saveza opština i gradova Republike Srpske, kaže za "Nezavisne" da je pristup lokalnih zajednica, kada je riječ o osnivanju poslovnih zona, "poprilično šarolik", jer jedne kreću od nule, a druge pokušavaju adaptirati i preurediti nekadašnje privredne komplekse. Taj, kako kaže, "šarolik" pristup ogleda se u tome da se lokalne zajednice još nisu odlučile na koji način će formirati poslovnu zonu, da li će registrovati preduzeće koje će upravljati poslovnom zonom, da li će prodavati ili iznajmljivati hale...

"Republici Srpskoj nedostaje konkretan zakon o poslovnim zonama. Imamo primjer Srbije koja lokalnim zajednicama odobrava sredstva da uređuju poslovne zone i onda da osnuju preduzeće koje će njima upravljati. Kod nas tog nema i još je veoma loša spona između Vlade i njenih ministarstava i lokalnih zajednica", rekao je Ćosić.

Jedan od najvećih ograničavajućih faktora za uspostavljanje poslovnih zona je nedostatak adekvatnog zemljišta lokalnih zajednica jer, kako su naveli revizori, njih 30 nije imalo riješene imovinsko-pravne odnose.