Virtuelne elektrane omogućuju velike uštede i stvaraju profit

Jasno je da obnovljivi izvori energije jako ovise o vremenskim prilikama te nemaju uvijek istu razinu struje koju mogu proizvesti. Zbog toga je važno stvoriti mrežu više proizvođača struje, baterija - spreminka i pametnih potrošača koji upravljaju potrošnjom te u nekom trenutku vraćaju stabilnost u sistemu.

Virtuelne elektrane su upravo takav sistem gdje su svi subjekti uključeni i svi ostvaruju svoju korist.

Prema definiciji, virtuelna elektrana - VPP predstavlja sistem zasnovan na softveru i tehnologiji pametnih mreža, kojim se vrši automatsko, daljinsko upravljanje agregiranim distribuiranim resursima sa ciljem pružanja usluga na veleprodajnom ili lokalnom distributivnom tržištu posredstvom platforme za agregaciju i optimizaciju.

U najširem značenju termina, pored distributivnih elektrana, koncept virtuelne elektrane obuhvata i ostale tipove distribuiranih resursa, poput upravljivih potrošača, uređaja za skladištenje energije, električnih vozila i sl.

Direktor Direkcije za tržište električne energije EMS, Marko Janković učestvujući na panelu koji je organiziran u okviru nedavno održanog prvog Balkan Solar Summita u Banja Luci, kazao je da je upravo fleksibilnost ono što je dovelo do toga da se danas koristi izraz virtuelna elektrana.

"Fleksibilnost je riječ oko koje se danas energetika gradi. Osnovna definicija fleksibilnosti je mogućnost, sposobnost da se odustane od nečega što je uobičejeno. Ako je to krajnji kupac, onda od nekog uobičajenog profila potrošnje, ako je u pitanju proizvođač onda od nekog uobičajenog profila, načina proizvodnje i učešća na tržištu električne energije. Virtuelna elektrana u svom cilju vuče ljude da je to samo energija koja je agregisana od proizvođača. To nije tačno, to je upravo energija koja može da se agregiše od svih drugih korisnika sistema, a najveći korisnik sistema je krajnji kupac”, kazao je Janković.

Prosto rečeno, pojasnio je, ako u datom trenutku nismo povukli energiju iz mreže mi smo ju virtuelno injektirali. Virtuelna elektrana tako predstavlja skup, mogućnosti svih pojedinačnih korisnika sistema, da zajedno putem određene agregacije budu konkurentni i učestvuju na tržištu.

UŠTEDA I PROFIT

Na pitanje zašto bi neko odstupao od nečega što je ustaljeno, Janković kaže da tu postoje dva aspekta, kada je felksibilnost u pitanju. Jedan je ušteda bilo kupca ili proizvođača, a sa druge strane je da je riječ o nekom novom proizvodu kojim će se u budućnosti trgovati.

Kazao je i da cjenovni signali tjeraju da se mijenja uobičajeni profil. "Signali koji su svakodnevni i cijene koje su različite u satima tjeraju ga da odstupi od svog uobičajenog plana, neki to rade da bi uštedili a neki da bi profitirali na osnovu nekog novog proizvoda. Fleksibilnost je zapravo ušteda ali i novi proizvod za ostvarivanje profita”, rekao je.

Virtuelna elektrana svojim karakteristikama može da učestvuje na svim tržištima električne energije.

Zašto bi operatori sistema kreirali i dozvolili virtuelnu elektranu, bilo je jedno od pitanja.

Janković je kazao da mreža nije napravljena da bude mreža samo radi sebe, odnosno operator, on je servis svim korisnicima sistema. Da bi taj servis funkcionisao, da svaki kupac, proizvođač ostvari svoju osnovnu djelatnost, mreža mora da funkcioniše. Tu postoje razni alati kako da ta mreža funkcioniše bez greške i da bude efikasna.

“Poređenja radi ako je prenos more, distributivni sistem je okean i distributivni sistem će u budućnosti dati jako veliki resurs za sva tržište električne energije. Pored toga i operatoru prenosnog sistema dat će mogućnost da optimizuje svoj rad koristeći njihove resurs”, kazao je.

Virtuelna elektrana bi na kraju trebala doprinjeti rješavanju izazova koji su na tržištu.

Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, prisutan je veliki interes investitora, danas elektroenergetski sistem koji je funkcionisao na jedan način opterećujemo raznim obnovljivim izvorima energije a virtuelnom elektranom prosto ga stavljamo u bolji položaj.

Ona je u ovom slučaju novi resurs koji će prvo pomoći integraciju obnoljivih izvora. Pomoći će operatorima sistema da bi on pomogao svim drugim korisnicima da ostvare svoje željene uštede. 

Cijeli koncept se razvija na tri osnovna D principa, to je dekarbonizacija, digitalizacija i decentralizacija koja teži korištenju manjeg a ujedinjenog i da tako nastupa na tržištima. Ova 3D su ključ oko čega se vrti cijelo tržište energije.

U BIH SEDAM VIRTUELIH ELEKTRANA

Nemanja Pandurević, direktor NOS-a - Nezavisnog operator sistema u Bosni i Hercegovini pojasnio je u kojem obliku virtuelna elektrana postoji u Bosni i Hercegovini i koji su razlozi uspostavljanja ovakvog model.

“Situacija u Bosni i Hercegovini je jako jednostavna. Na terenu trenutno imamo virtuelne elektrane koje u svom sastavu imaju isključivo distribuirane izvore električne energije. Od sedam balansno odgovornih snaga koji u svom sastavu imaju virtuelne elektrane svi imaju samo stranu, vezano za distribuirane izvore proizvodnje, nemamo one koji se bave potrošnjom”, kazao je, dodao je i da ne postoji niti jedna zakonska prepreka koja to onemogućava nego je više stvar ekonomskog stimulansa koji je izostao.

Kroz sedam BOS-ova koliko ih je aktivno u BiH, agregirano je oko 140 MW instalisane snage, od toga 100 MW predstavljaju hidro potencijali, 37 MW su solarne elektrane i oko 2,3 MW su biogasne elektrane, upravo ih njihova manja proizvodnja sprječava da pružaju svoje usluge na balansnom tržištu.

Drugi razlog je finansijski, kako je kazao Pandurević, jer je cijena električne energije iznad balansne energije što je neubičajeno. Sve ovo isključuje onaj ekonomski stimulans BOS-ovima da u svoje sastave stavljaju opterećenja i da pružaju usluge na balansnom tržištu.

“Virtuelna elektrana u BiH nije novi model. Od 2016. godine kada su usvojena tržišna pravila, mali proizvođači su mogli da prodaju svoju energiju kompanijama na teritorijama na kojima posluju. Od 2020. godine, kada je došlo do skoka cijena električne energije, mali proizvođači su htjeli da postanu vidljivi i aktivni na tržištu. Zbog toga su im bila potrebna određena tržišna pravila po kojima su mogli da biraju s kim će da pregovaraju kome da prodaju energiju, sa druge strane da pregovaraju o uslovima i cijenama. Faktor sigurnosti nije više bio presudan, mi smo to prepoznali i dali podršku da se to reguliše da se omogući malim proizvođačima ono što žele”, kazao je.

Sve manje kapaciteta na mreži je pravi pokazatelj virtuelne elektrane i njenih efekata, kaže Pnadurović. Stvorila je ambijent i mehaizme koji su ekonomski isplativi. Sistem je stabilan, sedam virtuelnih elektrana rade prema pravilima i ne prave velike debalanse u radu. Sve skupa dovodi do fleksibilnosti sistema koji će da integriše obnovljive izvore. A investitore dovode u situaciju da se investicije što prije otplate i da se njihova dobit maksimizira.

Almir Imamović, rukovodilac Sektora za tarife i tržište, Državna regulatorna komisija za električnu energiju (DERK) kazao je da je ovakav model privremen i da je upravo onakav kakav je danas bio iniciran upravo sa terena.

“Model koji je kod nas aktuelan pokazao se dobar u praksi, snaga raste konstantno. Ono što je možda za neke problem jeste da je pojavom virtuelne elektrane na tržištu, pogođen sistem podsticaja. Virtuelnom elektranom nastala je velika migracija, što pokazuje da je sad više kapaciteta, u virtuelnim elektranama nego što je u sistemu podsticaja. Pojavio se i višak sredstava za podsticaje te s zbog toga donesene odluke za samanjenje naknada za krajnje kupce. Tako je naknada u RS-u smanjena i do devet puta u FBiH je smanjeno za oko 3,5 puta. Sada je planirano da se kroz naknade prikupi manje od 10 miliona KM za razliku od 50 miliona koji su se do tada prikupljali”, pojasnio je Imamović.

Virtuelna elektrana omogućava integraciju različitih, geografski disperzovanih distribuiranih resursa, kao i njihovu optimizaciju na način koji je usklađen sa potrebama elektroenergetskog sistema i dizajnom tržišta električne energije i pomoćnih usluga.

S tim u vezi, posmatrano sa aspekta zadovoljenja baznog dijagrama proizvodnje i očuvanja dostignutog stepena adekvatnosti sistema, bitno je naglasiti da zamjena konvencionalnih elektrana virtuelnim elektranama, koje uključuju obnovljive distribuirane izvore, iziskuje da ukupna instalisana snaga elektrana u sastavu virtuelne elektrane treba da bude sedam puta veća od instalisane snage konvencionalne elektrane koja se mijenja.

Virtuelne elektrane mogu se klasifikovati na komercijalne i tehničke virtuelne elektrane, pri čemu CVPP omogućavaju učešće fleksibilnih resursa na različitim energetskim tržištima, dok, sa druge strane, TVPP vrše agregaciju lokalnih resursa unutar određenog geografskog područja u tehničke svrhe, npr. sa ciljem rješavanja lokalnih mrežnih ograničenja.

Panelisti su se složili da se ključne barijere za razvoj i implementaciju koncepta virtuelne elektrane mogu odnositi na tržišni okvir, mrežna ograničenja, pasivnost kupaca ili proizvođača, tehnološka ograničenja, regulatorni okvir, te visoke početne investicione troškove.

I.R.