Monetarna stabilnost regiona

Regionalni samit u Bečićima: Sve poreske administracije u regionu imaju slične probleme

15.06.2024. 10:14 / Izvor: Akta.ba
samit bečići

Direktor Uprave za indirektno oporezivanje Zoran Tegeltija istakao je kako se sve poreske administracije u regionu susreću sa sličnim problemima.

Direktor Uprave za indirektno oporezivanje Zoran Tegeltija istakao je kako se sve poreske administracije u regionu susreću se sa sličnim problemima: manjkom sredstava za modernizaciju informacionih sistema i starom strukturom zaposlenih.

On je rekao da to nikoga ne treba obeshrabriti, već naprotiv treba se korak po korak kretati naprijed, i to na način da se što prije uradi zapošljavanje novih mlađih kadrova koji trebaju imati specifična znanja, uz modernizaciju informacionog sistema u mjeri koja bude moguća i to kroz budžet institucije, ali i sredstva EU kroz program "Digitalna Evropa".

Ovo je ujedno i jedan od zaključaka Regionalnog samita ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava regije, čija je ovogodišnja tema bila "Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima slabog privrednog rasta u evrozoni".

Na prvom održanom panelu na kojem je govornik bio i direktor UIO, a koji je imao naziv "Reforma i modernizacija poreskih uprava - ciljevi, dometi i ograničenja", učestvovali su i direktor Poreske uprave Crne Gore Sava Laketić, direktor Poreske uprave Republike Srpake Goran Maričić, direktor Poreske uprave Federacije BiH Šerif Isović i Miroslav Đinovoć, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije.

samit bečići

Ove godine, Samit će na jednom mjestu okupiti ključne kreatore fiskalne i monetarne politike svih zemalja regiona, predstavnike najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija i vodeće ljude najvećih banaka, kompanija i osiguravajućih društava iz cijelog regiona.

"Ovogodišnje okupljanje finansijske i poslovne elite biće prilika za razmjenu mišljenja o perspektivama regiona u 2024. i narednim godinama. Osnovna karakteristika sadašnje situacije je neizvjesnost u pogledu budućih makroekonomskih kretanja u regionu, kao posledica privredne krize koja se ogleda u slabom privrednom rastu zemalja eurozone. Premda je i dalje iznad zacrtanog cilja u većini zemalja, čini se da inflacija nije goruća prijetnja, te, sljedstveno dolazi do značajnog smanjenja cjenovnih pritisaka i inflacionih očekivanja. Očekuje se, počev od polovine ove godine, pad kamatnih stopa FED-a I ECB-a, što će uticati na smanjenje rigidnosti monetarne politike, te pozitivan uticaj na rast. Međutim, vrijeme pred nama je prepuno izazova. Prisutni su polidimenzionalni rizici, koji su, na žalost teško predvidivi i mjerljivi. Na većinu rizika zemlje regiona ne mogu uticati: ratni sukob u Ukrajini I na Bliskom Istoku, tenzije na korejskom poluostrvu, zategnutost međunarodnih odnosa koja vodi ka daljoj geoekonomskoj fragmentaciji, trgovinski rat između Amerike I Kine, potencijalna kriza suverenog duga nekih zemalja, permanentna zabrinutost za životnu sredinu, negativni uticaj klimatskih promjena. Neke rizike zemlje regiona mogu identifikovati i na njih, mjerama fiskalne i monetarne politike uticati", saopštili su organizatori.

Samit će upravo biti prilika da se neposredno, od kreatora fiskalne i monetarne politike zemalja regiona čuje kako će oni reagovati kako bi se ublažile negativne posljedica ovih nepovoljnih globalnih kretanja, kakve se mere planiraju za podsticaj rasta, uz istovremeno očuvanje stabilnosti bankarskog i uopšte finansijskog sistema, kao i održanje makroekonomske stabilnosti.

Na koji način se efikasnim upravljanjem javnim investicijama doprinosi ubrzanju privredne aktivnosti, da li je kriza suverenog duga realna opasnost za neke zemlje regiona, postoji li strukturni deficit, da li je kvalitet institucija dostigao željeni nivo, koliko su institucije nezavisne od izvršne vlasti….

*Pri preuzimanju teksta s portala Akta.ba potrebno je navesti izvor i linkovati tekst.

Dojavi vijest na viber +387 60 3315503 ili na mail urednik@akta.ba.

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Akta.ba.

Vijesti