Nedorečenost zakonodavstva nanosi ogromne probleme poljoprivredi

BiH još nije uhvatila u koštac sa svim problemima na putu ka evropskim integracijama, a jedna od najvećih kočnica je, kako navodi on u intervjuu za TIP, nedorečenost zakona na entitetskim nivoima na kojima je inače sektor poljoprivrednog i ruralnog razvoja, kaže Aleksandar Milanović, član tima stručnjaka u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja u Inicijativi Građani za Evropu. Dodaje da nedorečenost zakonodavstva nanosi ogromne probleme poljoprivredi u Bosni i Hercegovini. 

"Veoma je skroman napredak u Bosni i Hercegovini u pogledu usklađivanja zakonodavstva i ispunjavanja obaveza preuzetih na državnom nivou", navodi također Milanović. "Nismo uradili ništa značajno na polju izrade strategije ruralnog razvoja na bh. nivou. Nadležnosti u sektoru poljoprivrednog i ruralnog razvoja su prema Ustavu na entitskim nivoima a koordinacija entiteta u tom pravcu ne postoji. I sami kapaciteti na nivou BiH, stvarani s ciljem da koordiniraju sve te aktivnosti, jako malo mogu raditi. Sami kapaciteti ovih institucija, recimo odjela u Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, veoma su oskudni", kaže  Milanović.

Na pitanje koliko je podrška entitetskih ministarstava dovoljna, odgovorio je da novac za te svrhe, ionako ograničen, kasni u oba entiteta od momenta podnošenja zahtjeva. "Država je preuzela sve obaveze u vezi s otvaranjem tržišta, ponašanje u skladu s međunarodnim trgovinskim sporazumima, a zbog oskudnih mjera podrške, bh. poljoprivrednik nije konkurentan", ističe Milanović.

Također smatra da je veoma mali napredak postignut u sektoru veterinarstva, te da treba više uskladiti zakonodavstvo, posebno u oblasti higijene i nadzora nad hranom. "Naravno, mi najviše imamo prostora za napredak u koordinaciji države i entiteta s ciljem da se upravo to zakonodavstvo uskladi s propisima koje nalaže Evropska unija", ističe Milanović. Smatra da bi i glas nevladinog sektora morao biti jači kad je u pitanju rješavanje navedenih  problema.