Za 50 godina izgubljen 1,5 milion hektara poljoprivrednog zemljišta

Srbija je za 50 godina izgubila 1,5 milion hektara poljoprivrednog zemljišta, što po cijeni od 10.000 evra po hektaru iznosi 15 milijardi evra nacionalne štete - rekao je profesor Miladin Ševarlić, autor studije "Poljoprivredno zemljište u Srbiji".

Ševarlić je, na predstavljanju ove studije u Privrednoj komori Beograda, rekao da je gubitak zemljišta, kao najvažnijeg resursa, velika šteta za Srbiju, saopšteno je iz Privredne komore Beograda.

"Osim toga, gubitke donosi i zemljište koje se ne koristi, a koga ima 424.000 hektara, što znači da je neobrađen svaki deveti hektar", rekao je Ševarlić, koji je studiju uradio na osnovu podataka Popisa poljoprivrede u Srbiji iz 2012. godine.

On je istakao da država mora da povede mnogo više računa o prehrambenoj održivosti, jer osam od 25 oblasti u Srbiji nisu prehrambeno održive, kao ni 45 od 165 opština, imajući u vidu kriterijum da je 20 ari obradive površine potrebno za prehrambenu održivost jednog stanovnika.

"To nameće potrebu da se deleko odgovornije odnosimo prema poljoprivrednom zemljištu, jer je to neobnovljiv resurs", istakao je Ševarlić, koji je upozorio da bi prvo morao da se poveća agrarni budžet, koji je više nego skroman.

On je dodao da je za stvaranje samo jednog centimetra sloja oranice potrebno 1.000 do 25.000 godina, što znači da bi za 60 centimetara, koliko se koristi za proces poljoprivredne proizvodnje, trebalo čekati 20.000 narednih generacija.

On je ocijenio da država ne bi smjela da prepusti odgovornost samo vlasnicima ili korisnicima zemlje nego mora da uvede kontrolu, a potrebno je i provođenje odgovarajućih mjera u agrarnoj, ali i ruralnoj razvojnoj politici.

Vršilac dužnosti direktora Zavoda za statistiku Srbije Miladin Kovačević rekao je da Srbija ima 3,8 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, koje u ukupno raspoloživom zemljištu učestvuje sa 49,8 odsto.

"Preovlađuju mala porodična gazdinstva sa prosečno 5,04 hektara koji koriste 82 odsto poljoprivrednog zemljišta. Oko 73 odsto čine oranice, od kojih je 68 odsto pod žitima", dodao je Kovačević.

Izvršni direktor Privredne komore Beograda Svetozar Krstić podsjetio je da su UN proglasile 2015. za godinu zemljišta, čiji značaj sve više raste jer je riječ o najvažnijem privrednom resursu.