BiH poslala Briselu "nepotpun" dokument o ispunjenju uvjeta za sredstva iz EU Plana rasta

Dokument o Planu rasta koji je Bosna i Hercegovina predala Briselu ne ispunjava kriterijume da bi bio prihvatljiv za Evropsku komisiju (EK), saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz dobro obvještenih izvora u Briselu.

Prema ovim izvorima Bosna i Hercegovina je poslala nepotpun dokument koji ne odražava sve preporuke Evropske komisije.

PROPUŠTEN ROK

Bosna i Hercegovina je propustila rok da blagovremeno pošalje reformsku agendu koja je neophodna za dobijanje finansijskih sredstava iz Plana rasta za region.

U utorak, 17. septembra BiH je uputila Evropskoj komisiji dokument, koji ne predstavlja reformsku agendu.

Ovaj dokument, prema riječima predsjedavajuće Savjeta ministara Borjane Krišto, dokazuje usaglašenost reformi potrebnih za dobijanje pomoći iz evropskog Plana rasta.

Da bi dobila finansijska sredstva i Plana rast, svaka država iz Zapadnog Balkana je bila obavezana da preda reformsku agendu.

Radi se o reformama koje se odnose između ostalog, na vladavinu prava, demokratiju, institucionalne reforme, te sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.

Upravo nedostatak reformske agende iz Bosne i Hercegovine je bio razlog zašto je odložen sastanak Komiteta predpristupnih instrumenata, gdje je trebalo da se analiziraju i ocjene reformske agende svih država Zapdnog Balkana.

SASTANAK ODLOŽEN ZA OKTOBAR

Prvi sastanak je bio planiran za 17. septembar, a zbog kasne reakcije iz Sarajeva, prema saznanjima RSE, sastanak je odložen za oktobar.

Bez usvajanja reformske agende ne mogu početi prve isplate ni za jednu zemlju regiona.

Naime, potrebno je da države članice EU kao i Komitet pretpristupne pomoći (IPA) daju pozitivno mišljenje o reformskim agendama da bi Evropska komisija potom prešla na usvajanje ovih agendi i zaključivanje ugovora o olakšicama i kreditima sa svakim od država korisnika. Tek nakon ovih koraka mogu slijediti prve isplate.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je 18. septembra rekla da ne može dati konkretan datum kada bi počele prve isplate iako bi ova institucija željela da se to desi što je pre moguće.

NAJAMBICIOZNIJI FINANSIJSKI PROJEKAT EU

Plan rasta za Zapadni Balkan je najambiciozniji finansijski paket Evropske unije vrijedan šest milijardi eura, koji ima za cilj da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast u tim državama.

Plan pokriva period od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dvije milijarde eura bit će obezbeđene kroz grantove odnosno bespovratnu pomoć, a preostalih četiri milijarde eura u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.