Koliko koristimo EU fondove?

Iako su fondovi Evropske unije pristupačni organizacijama, institucijama, ustanovama, javnim i privatnim preduzećima, na žalost, ne koristimo ih u dovoljnoj mjeri.

Kako bi ih približili potencijalnim korisnicima, Gradska uprava u Bijeljini formirala je Odsjek za lokalni i ekonomski razvoj i evropske integracije koji potencijalnim korisnicima šalju pozive o fondovima, tj. grantovima, ali im i pomažu prilikom slanja aplikacija. Za sada, fondove Evropske unije najviše su iskoristile nevladine organizacije.

Bijeljinska koalicija "Kolosi" je organizacija koja okuplja 13 udruženja osoba sa invaliditetom i formirana je sredstvima Evropske unije.

Zahvaljujući obukama i aktivnostima koje su radili po evropskim principima, uspjeli su da realizuju brojne projekte vrijedne nekoliko hiljada pa do stotinu hiljada KM.

"Uspjeli smo u poplavama dosta da uradimo kroz evropske projekte, i nadamo se u budućnosti da ćemo da radimo na zapošljavanju osoba sa invalidiitetom i na obuci. Naš prevashodni cilj je da posredstvom ovih projekata, kroz informacione tehnologije obučimo što više naših članova da bi mogli putem društvenih mreža dobivati informacije", rekao je Milorad Јović, predsjednik koalicije "Kolosi" iz Bijeljine.

Zainteresovanost privatnih preduzeća za sredstva koja mogu dobiti iz fondova Evropske unije na niskom je nivou.

Preduzeće "Rakić komerc" iz Bijeljine koje se bavi proizvodnjom konzumnih jaja sa svojim projektom izgradnje fabrike stočne hrane podržan je od Evropske unije i Razvojnog programa Ujedinjenih nacija u okviru projekta lokalni i integrisan razvoj.

Ispunjavali su potrebne uslove, imali su građevinsku dozvolu i sve plaćene obaveze prema Poreskoj upravi i Upravi za indirektno oporezivanje.

"Mi doprinosimo našoj lokalnoj zajednici tako što ćemo uposliti 16 novih radnika do kraja 2018. godine. Naš rad prati UNDP do kraja ove godine, ali i u naredne tri godine ljudi iz UNDP-a će nas povremeno obilaziti da vide kako se sve odvija", istakla je Dragana Ristić, ekonomista u firmi "Rakić komerc" u Bijeljini.

Za razliku od ostalih, kada grad odnosno javna uprava aplicira uvijek se traži sufinansiranje koje iznosi od 20 do 50 odsto što je povoljno jer se dobijaju znatna sredstva koja se ne moraju vraćati.

"Ukoliko imate kapacitete, možete da se prijavljujete na više projekata. Oni moraju biti smisleni i vezani za strateška dokumenta i da se ostvare rezultati. Trenutno implementiramo sedam projekata, tri su upravo završena u proteklom periodu tako da je u jednom momentu bilo deset projekata koje provodimo", naglasila je Ankica Todorović, šef Odsjeka za lokalni razvoj i evropske integracije.

Pozitivan primjer je Slovenija koje je u 2016. godine povukla 100 odsto sredstava od Evropske unije.

Upravo je to ono što i nama može pomoći, te su formirani timovi koji će osposobiti ljude da mogu kvalitetno aplicirati na projekte kako zbog sopstvenog neznanja ne bismo izgubili znatna bespovratna sredstva.