Tri zemlje EU spuštaju rampu na proširenje

Danska, Francuska i Holandija bi mogle zaustaviti proces proširenja za zemlje zapadnog Balkana, piše ugledni evropski medij Euronews.

Kako su istakli, prvi indikator da bi ove zemlje mogle staviti rampu na proširenje pojavio se onda kada su se suprotstavile započinjanju pregovora o članstvu sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, iako je Evropska komisija dala preporuku da se krene u taj proces.

Oni su naglasili da je Edi Rama, premijer Albanije, rekao da se pojavio novi trend koji do sada nije bio prisutan - da EU sve češće usporava proces bez obzira na to da li zemlje aspiranti ispunjavaju obaveze koje su preuzeli.  Euronews takođe navodi da je nakon primanja Hrvatske, Bugarske i Rumunije došlo do još većeg skepticizma prema daljem proširenju EU.

Evropski savjet za spoljne poslove objavio je u srijedu rezultate ispitivanja javnog mnjenja, koji pokazuju da je najveći skepticizam za primanje zemalja zapadnog Balkana u EU u Njemačkoj, gdje je čak 46 odsto građana protiv primanja bilo koje zemlje u EU, dok je njih samo devet odsto za to da sve zemlje budu primljene. Najviše entuzijazma za proširenje pokazuje Grčka, u kojoj je 46 odsto građana za nastavak proširenja, dok ih je 19 odsto protiv.

Najmanje protivnika proširenja je u Poljskoj i Rumuniji, gdje je samo po osam odsto stanovništva protiv primanja svih zemalja u EU. S druge strane, stanovništvo u Francuskoj, Holandiji i Danskoj je prilično negativno raspoloženo prema proširenju. Više od 40 odsto populacije je protiv nastavka proširenja, dok je entuzijasta među njihovim stanovništvom veoma malo.

U Evropskom savjetu za spoljne poslove kažu da nije zabrinjavajući trend u toj mjeri koliko zabrinjava činjenica da su političari u zemljama članicama sve skloniji tome da u odlukama koje se tiču proširenja sve više osluškuju javno mnjenje. Ukoliko se taj trend nastavi, to će gotovo izvjesno značiti snažan udarac nastavku procesa.

Faris Kočan, istraživač na Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani, takođe se slaže da odnos koji je EU pokazala prema Sjevernoj Makedoniji i Albaniji jasno ukazuje na sve manje šanse za nastavak proširenja.

"Ako je integracija u historijskom smislu uvijek djelovala kao mehanizam za rješavanje problema između naroda, sada, zbog nedostatka perspektive, nema više ni te funkcije. A to zauzvrat znači da će lokalne političke elite na zapadnom Balkanu, koje su jako uložene u propalu politiku evropskih integracija, umjesto toga prigrliti uspavani nacionalizam kao sredstvo za održavanje svoje legitimnosti i smisla", rekao je Kočan za "Nezavisne", uz napomenu da su ovi trendovi već očigledni.

Njegova procjena je da će države poput Slovenije i Hrvatske dati sve od sebe da zapadni Balkan ne izgubi evropsku perspektivu, te da bi, ako bi Slovenija dobila evropskog komesara za proširenje, ta zemlja promovisala drugačiju politiku.

Jedan evropski diplomata, koji je zamolio da ostane anoniman, rekao nam je da problem po njemu nije toliko što je javno mnjenje negativno raspoloženo, već što stare članice EU imaju zabrinutost da bi se "očigledni demokratski deficit" zemalja našeg regiona mogao u sinergiji preliti u zemlje istočne Evrope, što bi moglo značiti opasnost za sam evropski proces ujedinjenja.

"Najveće zemlje EU poput Francuske žele da se pojača demokratski kapacitet Evrope i da se na neki način oslabi uticaj populizma i nedemokratskih tendencija u nekim zemljama Evrope. Strah je da bi se u takvoj atmosferi balkanski nacionalizmi mogli ponovo probuditi i mislim da je to glavni razlog izvjesnog usporavanja procesa proširenja", rekao je ovaj diplomata.