Istraživanje: Dvije trećine građana BiH želi u EU

Više od dvije trećine građana BiH, njih 76 odsto, želi da zemlja postane članica EU, pokazuje najnovije istraživanje koje je objavio Međunarodni republikanski institut iz SAD, koje je u februaru za njih sprovela agencija IPSOS, a istraživanje je zbog virusa korona javnosti predstavljeno tek sada.

Samo 11 odsto ih je odgovorilo da bi glasalo protiv ulaska BiH u EU, a sedam odsto tvrdi da ne bi nikako ni glasalo.

EU jedino na Kosovu uživa veće povjerenje, gdje bi 93 odsto građana glasalo za članstvo. Najviše skepticizma prema EU izraženo je u Srbiji, gdje samo polovina stanovništva ističe da bi glasali za članstvo.

Da u BiH EU uživa najveće povjerenje, pokazuje i percepcija da je EU najveći donator u zemlji, u šta vjeruje 27 odsto građana. Da je najveći donator Turska smatra 18 odsto građana, a da je to Rusija smatra 11 odsto. Amerika je na petom mjestu sa devet odsto, a iza nje Velika Britanija sa šest odsto. Da je najveći donator Kina, smatra tri odsto građana BiH.

Da bi spoljnopolitička orijentacija zemlje trebalo da budu isključivo EU i Zapad, smatra 43 odsto građana BiH, dok ih 12 odsto smatra da spoljna politika treba da bude prozapadna, ali da se sarađuje i s Rusijom. Jednak nivo saradnje s Rusijom i Zapadom želi 18 odsto ljudi u BiH, 11 odsto ih želi najveću saradnju s Rusijom, ali da se odnosi zadrže i sa Zapadom, a njih pet odsto želi da spoljnopolitička orijentacija bude isključivo ka Rusiji. Samo 12 odsto građana BiH se izjasnilo da im je poznata neka ruska investicija u zemlji, a njih 70 odsto je odgovorilo da im nije poznata nijedna ruska investicija, dok 40 odsto građana Srbije nije moglo da se sjeti nijedne ruske investicije u njihovoj zemlji. U BiH 13 odsto ljudi se izjasnilo da zna za bar jednu kinesku investiciju, dok ih 64 odsto nije znalo ni za jednu.

Što se tiče povjerenja prema pojedinačnim zemljama, najviše pozitivnog mišljenja bh. građani imaju o Njemačkoj, čak njih 74 odsto. Iza nje su redom Turska, Kina, Rusija i SAD. Sljedstveno tome, 51 odsto bh. građana ističe da je Njemačka najvažniji ekonomski partner BiH, a Njemačku kao najvažnijeg političkog partnera BiH vidi 41 odsto građana. Zanimljivo je da po 26 odsto građana BiH vidi SAD i Rusiju kao najveću prijetnju za zemlju.

Kada se radi o članstvu u NATO, 48 odsto građana BiH želi punopravno članstvo, a 15 odsto samo saradnju. Petina građana BiH ne želi nikakve odnose s NATO-om, a 12 odsto želi više komunikacije, ali bez saradnje.

Zabrinjavajuće je da samo 45 odsto građana BiH smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine, što je najniži procenat u regionu. Ispred nas su Srbija sa 54 odsto građana koji smatraju da je demokratija najbolji oblik vladavine, dok su iza njih Sjeverna Makedonija sa 59 odsto, Crna Gora sa 61 odsto, te Kosovo sa 75 odsto. S druge strane, samo 23 odsto bh. građana smatra da je zemlja demokratija.

Samo deset odsto građana BiH vjeruje da zemlja ide u dobrom smjeru, dok ih 11 odsto smatra da omladina ima dobru budućnost ako ostane u zemlji. Najoptimističniji su građani Srbije, kojih 53 odsto vjeruje da se zemlja kreće u dobrom smjeru. Nešto manje srpskih državljana smatra da omladina ima budućnost u Srbiji, njih 34 odsto. Iza njih su Kosovo i Crna Gora sa 46 odnosno, 45 odsto građana koji smatraju da se kreću u dobrom smjeru. I u Sjevernoj Makedoniji manji broj građana smatra da omladina ima budućnost ako ostane, odnosno njih 17 odsto.

Za građane BiH nezaposlenost je daleko najveći problem, s obzirom na to da se tako izjasnilo 39 odsto građana. Skupoću kao najveći problem vidi njih 14 odsto, korupciju 12, a opštu političku situaciju samo pet odsto građana. Za samo dva odsto građana BiH unutrašnji sukobi u zemlji predstavljaju najveći problem s kojim se suočava zemlja.

Na pitanje čemu bi vlasti trebalo da se najviše posvete, 21 odsto građana smatra da je to povećanje zaposlenosti, dok osam odsto građana želi da borba protiv korupcije bude najveći prioritet, a po sedam odsto da to budu natalitet i sprečavanje odliva mozgova iz zemlje. Zanimljivo je, takođe, da 79 odsto građana BiH smatra da je u Jugoslaviji bilo bolje nego danas, što je, nakon Sjeverne Makedonije, najveći procenat od svih zapadnobalkanskih zemalja. Takođe, 21 odsto građana BiH smatra da bi vjerski temelji trebalo da igraju ulogu u vlasti i kreiranju zakona.

Samo 21 odsto građana smatra da se zemlja kreće ka više konsenzusa, a 55 odsto da se kreće ka više polarizacije.

Takođe, 40 odsto stanovnika BiH smatra da su mediji slobodni da izvještavaju o čemu žele, dok ih 58 smatra da nisu slobodni. Za više od polovine stanovništva televizija predstavlja glavni izvor informisanja.

Uz Sjevernu Makedoniju, građani BiH najpesimističniji su u odgovoru na pitanje da li mogu uticati na odluke koje se donose u zemlji - njih devet odsto smatra da mogu, dok ih 25 odsto smatra da je to samo djelimično moguće.

Najpopularniji Komšić i Dodik

Najpopularniji političari u BiH su Željko Komšić sa šest odsto podrške i Milorad Dodik sa četiri odsto podrške za koje građani smatraju da im najviše vjeruju, što su najniži procenti u regionu. Primjera radi, u Srbiji Aleksandar Vučić ima podršku 29 odsto građana, u Crnoj Gori Milo Đukanović ima podršku 17 odsto građana, a na Kosovu Albin Kurti 25 odsto građana. Nizak procenat u BiH se djelimično može objasniti i komplikovanijim političkim sistemom i većim brojem različitih nivoa vlasti, odnosno političara o kojima su se ljudi izjašnjavali.