Prva godina Junkerove komisije

Prvu godinu rada Evropske komisije pod palicom Žan-Kloda Junkera obilježila je migrantska kriza. Započinjući mandat, koji je nazvao novim početkom za Evropu, Junker je najavio da će se njegova Komisija fokusirati na deset političkih prioriteta koji predstavljaju ključne izazove i za ekonomiju i za građane Evrope. Mada je izbjeglička kriza neka pitanja stavila u drugi plan, na svim prioritetima se sa manje ili više uspjeha radilo u proteklih godinu dana.

 Komisija je najslabije ocjenjena za rad na zdravstvu i socijalnim pitanjima i oko skandala Luksliks a jedinu "čistu peticu" Junker je dobio za "šamar" Orbanu prilikom pozdravljanja sa mađarskim premijerom na jednom skupu proljetos.

Prvih 12 mjeseci rada Junkerove Evropske komisije tim portala EurActiv.com ocjenio je ocjenama od A do F i, sudeći prema rezultatima, Komisija je "položila dobrim uspjehom".

"S obzirom na izazove sa kojima se Evropa trenutno suočava i posebno na dramu sa izbjegličkom krizom koja traje, ne namjeravamo da govorima ili svečanostima obilježimo taj dan (1. novembar)", kazao je 30. oktobra novinarima u Briselu portparol Evropske komisije Margaritas Schinas.

 On je dodao da je Komisija utvrdila deset strateških prioriteta i da ima "dobre razloge da vjeruje da je postavila temelje za svaki" u prethodnih godinu dana.

Za rad na unapređenju regulative Komisija, koja je 1. novembra 2014. zvanično stupila na dužnost, dobila je ocenu B-.

Postignuća na tom planu u velikoj mjeri će zavisiti od toga da li će novi paket za cirkularnu ekonomiju zaista biti mnogo ambiciozniji od prethodnog. Iako se manje birokratije uvijek pozdravlja, postavlja se pitanje da li će zaštita prirodne sredine biti žrtovovana zbog potreba velikih kompanija. Problematično je i odugovlačenje sa novom zdravstvenom politikom.

U domenu jedinstvenog digitalnog tržišta Komisija je ocjenjena sa C i tu ocjenu ne treba posmatrati kao podbačaj već kao znak upozorenja. Evropska komisija najavila je da će predložiti i pokrenuti prispitivanje politike digitalnog tržišta u periodu između 2015. i 2016.

Međutim, sa tim planovima se već kasni jer je za 2016. odložen predlog za reformu autorskih prava, koja je trebalo da bude 2015. Zato se ne polaže mnogo nade u to da će se Komisija držati rokova i utvrditi ostale inicijative u domenu digitalne politike u 2016.

Junkerov Investicioni plan za Evropu, sa ciljem da se ožive posustali evropski rast i zapošljavanje, ocjenjen je sa B-.

Plan težak 315 milijardi evra donijet je za samo šest mjeseci i neki projekti se već finansiraju. Međutim, Komisija je uspela da ubjedi samo trećinu članica Evropske unije da daju sredstva za plan a kompanije ga ocjenjuju kao prekomlikovan.

Ocjenu B Komisija je dobila za rad na nestrpljivo očekivanom planu za uniju tržišta kapitala (CMU), koji je pozdravila finansijska zajednica. Ni tu međutim sve ne štima i nije baš jasno da li će Komisija smanjiti veoma veliku zavisnost od bankarskog finansiranja u EU.