Za utopljavanje zgrada u BiH potrebno je više od 700 miliona KM

Proizvodnja i potrošnja energije, posebno u zgradama, najveći je izvor emisija stakleničkih gasova.

Prema procjenama Tipologije javnih zgrada u Bosni i Hercegovni za utopljavanje zgrada u javnom sektoru prema trenutnim standardima termičke zaštite, potrebno je investirati preko 700 miliona KM. Ovaj podatak ukazuje na potrebu za aktiviranjem privatnog i komercijalnog kapitala kako bi javni objekti bili energetski efikasni, te se dosegli ciljevi smanjenja emisija stakleničkih gasova za 33,2 odsto do 2030. godine prema Utvrđenim doprinosima (NDC) BiH.

Na prijedlog Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Savjet ministara BiH je usvojio Okvir za finansiranje projekata i mjera energetske efikasnosti u institucijama BiH (NIF) u junu 2021. godine.

“NIF je jedan od alata koji podstiče realizaciju kompleksnijih projekata energetske obnove na način da se ne takmiči s postojećim komercijalnim vidovima finansiranja projekata koji su sami po sebi isplativi bez dodatne podrške, poput isplativih projekata zamjene nafte s biomasom kao gorivom“ istakao je Staša Košarac ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

Usvojeni Okvir kreira strukturne, tehničke i finansijske pretpostavke za ubrzanje procesa utopljavanja zgrada javnog sektora, smanjenje potrošnje energije i značajne finansijske uštede u javnim budžetima. Dodatno potaknuće regulatorne promjene i usklađeniji pristup raspodjeli javnih finansija, te razvoj kapaciteta potrebnih za realizaciju projekata. Razvoj ovog dokumenta je podržao Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), uz finansijsku podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF).

“Obzirom da će donacije biti ograničene u budućnosti, nameće se  potreba za razvojem drugih vidova  finansiranja  energetske obnove zgrada. NIF se fokusira na načine kako najbolje dopuniti postojeće finansijske programe u Bosni i Hercegovini, te obuhvata smjernice kako mobilizirati privatni kapital i komercijalna ulaganja” navela je Steliana Nedera, rezidentna predstavnica UNDP-a u BiH.

Za realizaciju mjera energetske efikasnosti javne ustanove u BiH do sada su se oslanjale na finansiranje iz vlastitog budžeta, nepovratna sredstva, namjenske subvencije iz drugih javnih budžeta, te međunarodne finansijske i razvojne institucije. U skladu s preporukama NIF-a, finansijska sredstva će se usmjeravati primarno na podršku kombinovanim projektima zamjene goriva i drugih poboljšanja energetskih performansi zgrada u kojima je rok povrata investicije osam godina ili više.

U svom Utvrđenom doprinosu (NDC) za period od 2020 do 2030, a u skladu sa Pariškim sporazumom, vlasti u BiH su prepoznale potencijal za smanjenje emisije stakleničkih gasova u zgradama u javnom sektoru, te potrebu za razvojem održivog sistema korištenjem međunarodne finansijske podrške, ali i privatnog kapitala kroz razvoj ESCO modela finansiranje energetske efikasnosti.  Korištenjem energije iz obnovljivih izvora, posebno prebacivanjem s uglja i lož ulja na lokalno dostupnu biomasu, toplotne pumpe, solarne sisteme i sl. poboljšaće se sigurnost opskrbe energijom glavnih javnih infrastruktura, poboljšati uslove boravka korisnika zgrada javne namjene, smanjiti zagađenje i potaknuti lokalni ekonomski rast i zapošljavanje.