EU: Bh. ekonomija se počela oporavljati

Ako je suditi po najnovijem izvještaju o ekonomskom napretku Evropske komisije o BiH i ostalim pretpristupnim zemljama za EU, ekonomija BiH se počela oporavljati.

Naime, kako se ističe, BiH je u trećem kvartalu doživjela realan rast od 4,4 odsto u odnosu na 2014. godinu. Ipak, kako je upozoreno, ekonomski rast "na papiru" je veći od 4,4 odsto koliko pokazuju realni indikatori na terenu, uz napomenu da je, kao i u prvom kvartalu, za ekonomski rast najviše zaslužan rast opšte potrošnje građana.

"Maloprodaja i sektor popravki porasli su za 8,1 odsto u spomenutom periodu, čime je doprinio trećini ukupnog ekonomskog rasta. Upoređujući sa prvim kvartalom, rast je nešto dublji i stabilniji i značajno mu je doprinio i rast prerađivačke industrije od šest odsto u poređenju sa prošlom godinom", istaknuto je u izvještaju.

Ohrabruje, kako je napomenuto, da su poljoprivreda i rudarstvo prvi put nakon četiri slaba kvartala zabilježili rast, i to poljoprivreda od 4,8 odsto i rudarstvo od 13,6 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Da tendencija rasta ekonomske aktivnosti nije samo mrtvo slovo na papiru svjedoči, kako je istaknuto, i rast industrijske proizvodnje u cijeloj zemlji.

"U julu je industrija rasla za 2,4 odsto, a u avgustu za osam odsto u poređenju sa prošlom godinom. U prvih osam mjeseci godine industrijska proizvodnja je veća za 3,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. U 2014. industrijska proizvodnja je pala za 0,3 odsto", istaknuto je.

Međutim, da nije sve ružičasto pokazuju i podaci o zaposlenosti i deficitu. Nezaposlenost je, kako je upozoreno, i dalje veoma visoka i smanjenje nezaposlenosti od 1,4 odsto u prvih sedam mjeseci godine nije dovoljno da se umanje negativni efekti na tržištu rada.

Što se tiče deficita, i on nam je rastao - Evropljani su izračunali da se deficit povećao sa 5,8 odsto bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu na 7,8 odsto u drugom. Deficitu je najviše doprinio rast uvoza od čak 11,4 odsto u odnosu na prvi kvartal, dok je izvoz narastao za samo 4,4 odsto.

Ipak, tračak nade daje podatak da je deficit nešto niži sada u odnosu na prošlu godinu.

Ekonomista Zoran Pavlović ističe da su podaci Evropske komisije detaljni i pažljivo pripremljeni, ali da s obzirom na metodologiju koja je upotrijebljena treba izraziti oprez jer, kako je objasnio, podaci se porede sa 2014. godinom kada je BiH imala katastrofalne poplave i veliki pad BDP-a.

"Da bismo znali koliki je stvarni realni rast trebalo bi da uporedimo podatke prije poplave, tokom poplave i ovaj najnoviji izvještaj. Tada bismo imali realniju sliku o stvarnom rastu", rekao je on.

Dodao je da rak-rana bh. ekonomije i dalje ostaje nedostatak ekonomske vizije i strategije kako ići naprijed, uz napomenu da stalna politička nestabilnost kreirana na svim nivoima vlasti odvlači strane investitore od ulaganja u BiH.