Ulaganje u zeleni koncept donosi novac, a zelena tranzicija ekonomije je put ka prosperitetu

Poziv na klimatske akcije i veće klimatske ambicije za 2021. godinu, uoči COP26, stvara dobar zamah za uključivanje privatnog sektora i finansijskih institucija u diskusiju o prednostima zelene ekonomije, ali i statusu zelenih instrumenata za finansiranje u Bosni i Hercegovini. Cilj događaja je okupiti kompanije i finansijske institucije kako bi se demistificiralo šta to zelena tranzicija znači za privatni sektor i produbiti razumijevanje prednosti ulaganja u zelena rješenja. 

Koje su prilike i vrijednost „ozelenjavanja“ u Bosni i Hercegovini, koje su ključne reforme za iskorištavanje ovog potencijala, ali i koristi  za privatni sektor, bile su teme današnje panel diskusije pod nazivom Zašto zelena ekonomija ima smisla za poslovanje? Panel je održan u organizaciji UNDP u BiH. 

Stefano Soro, Šef jedinice - Zelena i cirkularna ekonomija ispred Evropske komisije, podsjetio je da pretjerano koristimo resurse, imamo ekstremne meteorološke pojave...

" Ovo je povezano sa sredstvima, jer kompanije ne mogu djelovati, troškovi će uticati na BDP, koji će se reflekovati na pojedinačne kompanije, i veći su od troškova tzelene ekonomske transformacije. Cirkularna ekonomija je prije svega ekonomski model koji bi svima nama trebao biti predmet interesovanja! Ima smisla i poslovno, ne podrazumijeva samo adekvatan suživot s prirodom, već privreda ne može biti uspješna ako ne prođe zelenu tranziciju. Zelena tranzicija ekonomije je najbolji način ka prosperitetu", rekao je Soro.

Manuela Naessi, Direktorica ureda u Bosni i Hercegovini EBRD, govorila je o tome kako će zelena agenda uticati na kriterije za davanje zajmova.

"Itekako nam je stalo do zelenog koncepta. Ovo su važne stvari, ne zato što mi tvrdimo, već ima smisla poslovno. Imate investitore kojima je stalo do toga gdje ulažu, banke vrlo pažljivo prate kome će davati zajmove... Ulaganje u zeleni koncept vam donosi novac. Do 2025. smo definisali da će najmanje polovina naših ulaganja biti „zelena“. Nema kredita i nema kapitala koji nije u skladu sa zelenom budućnošću. U BiH se mnogo toga može uraditi po pitanju energetske efikasnosti, zelenih projekata... to ne znači da ćemo odbaciti neke infrastrukturne projekte, ali zelena perspektiva će biti uzeta u obzir. Prvi prioritet je tranzicija sa uglja prema zelenoj ekonomiji. EU se brzo kreće, BiH ima dobar i dinamičan privatni i proizvodni sektor. Bitno je da Vlada poduzme korake ka dekarbounizaciji svoje privrede. Druga stvar je obnovljiva energija. BiH slabo napreduje u ovome, iako ima velike potencijale. Treći prioritet je da strategija upravljanja otpadom mora biti uspostvaljena u oba entiteta", poručila je Naessi.

Lada Buševac, Šefica ureda za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), podsjeća da je velika odgovornost i uloga vlada i vlasti da svojim djelovanjem stvaraju putokaz te istakla da je upravo privatni sektor nosilac promjena.

Vjekoslav Dovljan, rektor Sarajevske škola za nauku i tehnologiju, govorio je o tome šta mi u BiH trebamo učiniti kako bismo ubrzali proces zelene transformacije.

"Trebamo provesti finansijske reforme za nove instrumente, moramo donijeti Zakon o obnvoljivim izvorima energije. Priroda nam je dala i dosta sunca i dosta vjetra, ali mi ne znamo to spakovati u komercijalne proizvode", rekao je između ostalog. 

Steliana Nedera, rezidentna predstavnica UNDP-a u Bosni i Hercegovini, naglasila je da zelena ekonomija može biti snažno sredstvo za ekonomski oporavak zemlje poslije krize uzrokovane pandemijom COVID-19, te da je učešće predstavnika privrede i finansijskih institucija izuzetno raduje jer upravo u njihovom radu, uz podršku kreatora ekonomskih politika i donosioca odluka, leži snaga transformacije ekonomije u dogovornu zelenu ekonomiju.

„Briga o okolišu pitanje je koje se provlači kroz međunarodne strateške dokumente već nekoliko desetljeća. Poziv na klimatske akcije i veće klimatske ambicije za 2021. godinu, uoči klimatskog samita COP26 koji se održava krajem ovog mjeseca u Velikoj Britaniji, stvara dobar zamah za uključivanje privatnog sektora i finansijskih institucija u diskusiju o prednostima zelene ekonomije, ali i statusu zelenih instrumenata za finansiranje u Bosni i Hercegovini.“, dodala je Nedera.  

B.K.