Donesena Deklaracija o socijalnom preduzetništvu u regionu

Predstavnici više nevladinih organizacija Zapadnog Balkana i Turske potpisali su 14. marta Beogradsku deklaraciju o razvoju socijalnog preduzetništva koja treba da doprinese prepoznavanju značaja tog sektora za ekonomski i socijalni razvoj i pruži smjernice za njegovo unparijeđenje u regionu. Potpisivanjem na regionalnom forumu u Beogradu deklaracija je i zvanično predstavljena, dva mijeseca nakon donošenja deklaracije o socijalnom preduzetništvu u EU.

Na Forumu socijalnih inovacija je konstatovano da se zemlje regiona suočavaju sa sličnim problemima u tom sektoru: od nerazumijevanja koncepata i nerazlikovanja sektora od nevladinih organizacija, neadekvatnih propisa i zastoja u donošenju zakona, do problema u finansiranju i institucionalnoj podršci. Na skupu je iznijet podatak da je u EU 4,5% radno aktivnog stanovništva zaposleno u socijalnoj ekonomiji koja doprinosi sa 10% evropskom bruto domaćem proizvodu, dok je u Srbiji zaposleno 1,1% ljudi.

 Beogradsku deklaraciju o razvoju socijalnog preduzetništva Zapadnog Balkana i Turske su na Forumu socijalnih inovacija u Beogradu potpisali predstavnici sedam nevladinih organizacija iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Albanije i Turske. Deklaraciju je do sada podržalo više od 200 organizacija civilnog društva i socijalnih preduzeća iz regiona, a od sada je dostupna za potpisivanje na sajtu o Deklaraciji (www.belgradedeclaration.net).

 Predstavljajući Deklaraciju na skupu predstavnik organizacije Trag Vladimir Radojičić rekao je da je motiv za donošenje tog dokumenta bila "želja da se popravi realnost sa kojom se suočavaju građani zemalja regiona" a koja je opterećena ozbiljnim ekonomskim i socijalnim problemima, poput siromaštva, nejednakosti i nezaposlenosti.

 "Mi duboko verujemo da je našem regionu potreban novi model ekonomskog i društvenog razvoja koji će biti pravičniji, inkluzivniji i održiviji a razvoj socijalne ekonomije treba da predstavlja motor izgradnje takvog društva", rekao je Radojičić.

 Radojičić, koji je Deklaraciju predstavio ispred Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva i regionalnih partnera, istakao je među ključnim principima dokumenta potrebu da EU, zemlje Zapadnog Balkana i Turska u svojim javnim politikama "ozvaniče opredeljenje za razvoj socijalnog preduzetništva".

 Kao drugi princip naveo je partnertstvo javnih institucija sa civilnim i poslovnim sektorom i sektorom socijalnog preduzetništva na razvoju socijalne ekonomije.

 Prema njegovim rečima, treći princip Deklaracije je rast socijalnih preduzeća koji institucije treba da podrže pomažući socijalnim preduzećima u izgradnji kapaciteta i kroz saradnju.

 U Deklaraciji je iznijet stav da je neophodno da EU pruži finansijsku podršku razvoju socijalnih preduzeća, posebno u okviru pretpristupnih fondova.

 Na skupu koji su organizovali Smart kolektiv i Koalicija za razvoj socijalnog preduzetništva ukazano je da je Beogradska deklaracija predstavljena samo dva mijeseca posle Strazburške deklaracije koja je donijeta u EU u januaru. Strazburška deklaracija, koju je do sada potpisalo 720 organizacija, predstavlja strateški dokument koji nije obavezujući ali koji daje smjernice i ukazuje na doprinos socijalnog preduzetništva ekonomskom i socijalnom razvoju.

Foto: Smart kolektiv/Maja Medić