Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje čiji je cilj da se podstaknu produkcija i potrošnja organskih proizvoda i da pod organskom poljoprivredom do 2030. bude četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU.
Kako se navodi, organska proizvodnja nosi brojne koristi - na organskim površinama je biodiverzitet bogatiji za oko 30%, životinje koje se gaje na organski način uživaju veće blagostanje i dobijaju manje antibiotika, organski farmeri imaju veće prihode i otporniji su (na krize). Takođe potrošači tačno znaju šta dobijaju jer proizvodi imaju EU logo organskog proizvoda.
Akcioni plan, koji je u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i strategijama EU "Od njive do trepeze" i za biodiverzitet, sačinjen je tako da obezbedi da i inače brzo rastući organski sektor dostigne cilj od 25% poprivrednog zemljišta. Njime su predviđene 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.
Komisija, kako je saopštila, ohrabruje članice da naprave nacionalne akcione planove za organsku proizvodnju kako bi se povećao udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Navodi se i da postoje velike razlike između članica kada je reč o površini poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom i koja ide od 0,5 do više od 25%.
Nacionalni planovi akcije za organsku proizvodnju predstavljaće dopunu nacionalnih strateških planova za Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) i sadržaće mere koje prevazilaze sektor poljoprivrede i onoga što se nudi u okviru CAP.
Promocija potrošnje
Ocenjuje se da rast potrošenje organskih proizvoda bude ključan za ohrabrivanje farmera da pređu na organsku proizvodnju i tako povećaju profitabilnost i otpornost.
U Akcionom planu, koji je predstavljen u aprilu, predviđene su konkretne akcije za podsticanje potrošnje, očuvanje poverenja potrošača i "približavanje" organske hrane građanima.
Akcije uključuju informisanje i komunikaciju o organskim proizvodima, stimulisanje veće potrošnje u javnim kantinama kroz javne nabavke, povećanje distribucije kroz EU šemu školskih obroka.
Cilj tih akcija je i da se spreče prevare, poveća poverenje potrošača i unapredi sledljivost organskih proizvoda.
Privatni sektor takođe može da ima značajnu ulogu, npr. nagrađivanjem zaposlenih "bio-čekovima" koje mogu da koriste za kupovinu organskih proizvoda.
Povećanje proizvodnje
Sada se organski proizvodi gaje na 8,5% poljoprivredne površine EU i, ako se tekući trend nastavi, do 2030. će taj udeo dostići 15-18%. Zato Akcioni plan treba da obezbedi dodatni podsticaj da se stigne do 25%.
CAP će, kako se navodi, i dalje biti ključno oruđe za to. Sada se oko 1,8% (7,5 milijardi evra) CAP koristi za podršku organskoj poljoprivredi. Budući CAP, za period 2023-2027, uključiće eko-šeme sa budžetom od 38-58 milijardi evra, zavisno od ishoda pregovora, koje mogu da se koriste za podsticaj organske proizvodnje.
Pored CAP, važno oruđe biće informativni događaji i mreže za razmenu dobre prakse, sertifikacija grupa farmera umesto pojedinaca, istraživanja i inovacije, korišćenje "blokčejna" i drugih tehnologija, ohrabrivanje prerade na lokalnom nivou...
Komisija će takođe organizovati godišnji EU "Organski dan", nagrađivati lance organske proizvodnje, podsticati "organski turizam" i "bio-distrikte".
U Akcionom planu se naglašava da je organska poljoprivredna proizvodnja relativno nov sektor ali da ima značajan potencijal za rast. Zato će se u predstojećim smerenicama EU za održivi razvoj poljoprivrede ohrabrivati članice i zainteresovane strane da podrže povećanje organske proizvodnje.
Unapređenje održivosti
Cilj je takođe dalje unapređenje performansi organske poljoprivrede na planu održivosti. Kako bi se to postiglo, sprovodiće se mere za unapređenje blagodeti životinja, obezbeđenje ponude organskog semena, smanjenje ugljeničnog otiska sektora i minimizovanje upotrebe plastike, vode i energije.
Komisija namerava i da opredeli najmanje 30% budžeta za istraživanja i inovacije za pitanja specifična ili relevantna za organski sektor u poljoprivredi, šumarstvu i seoskim sredinama.
Navodi se i da će Komisija pažljivo pratiti napredak sa predstavnicima Evropskog parlamenta, članica i zainteresovanih stana i objavljivati izveštaje o napretku.
Potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans rekao je da što više zemlje bude pod organskom poljoprivredom, to će se bolje zaštiti biodiverzitet na toj i okolnim površinama.
Komesar za poljoprivredu Januš Vojćehovski istakao je da treba obezbediti da tražnja predvodi rast sektora "uzimajući u obzir velike razlike između članica", dok je komesar za životnu sredinu, okeane i ribarstvo Virginijus Sinkevičius rekao da organska poljoprivreda znači velike koristi za prirodnu sredinu jer doprinosi zdravlju tla, smanjenju zagađenja vazduha i vode i unapređenju biodiverziteta.
