Banke u BiH još nisu snizile kamate

Pored rekordnih prihoda, ali i smanjenja inflacije, banke u Bosni i Hercegovini još ne snižavaju ključne kamatne stope, pišu Nezavisne.

Tako je i Evropska centralna banka u posljednjih nekoliko mjeseci čak tri puta snizila kamatne stope kako bi podstakla privredu i ekonomski rast u Evropskoj uniji.

Tako su, prema posljednjim podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske, banke u Srpskoj u šest mjeseci ove godine ostvarile dobit od 127 miliona KM, što je za čak 35 odsto veća dobit u odnosu na isti period prošle godine, kada je ta dobit iznosila 94,1 miliona KM.

Prema podacima Agencije za bankarstvo Federacije BiH, banke su u pola godine ostvarile dobit od 336 miliona KM, što je 25,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine, kada je neto dobit iznosila 268,1 milion KM.

Ovo znači da je dobit banaka za pola godine u BiH 463 miliona KM ili za oko 100 miliona KM veća nego u šest mjeseci 2023. godine.

Takođe, prema podacima Centralne banke BiH, u trećem kvartalu ove godine procjenjuje se da bi ukupna inflacija u zemlji mogla da iznosi 2,2 odsto, a bazna 3,8 odsto.

Iz Centralne banke naveli su da preliminarna procjena kretanja realnog BDP-a za navedeni kvartal iznosi 2,3 odsto na godišnjem nivou.

Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH, kazao je za "Nezavisne novine" da su u Evropi podizane kamate u cilju suzbijanja inflacije, dok se sada snižavaju, jer je inflacija dostigla željeni nivo ispod dva odsto.

"Privreda EU je značajno usporila zbog visokih kamata. Sada Evropska centralna banka povlači poteze koji za cilj imaju da stimulišu privredu. Banke koje posluju u EU su pod ingerencijom ECB-a i ona na njihovo poslovanje ima direktan uticaj. Što se tiče BiH, svi naši efekti, uključujući monetarne, su uvezeni, tako da imamo uvezenu inflaciju. Kada pričamo o kamatnim stopama, mi nemamo direktan uticaj na to šta radi Evropska centralna banka. Imamo uticaj preko nekih referentnih kamatnih stopa, odnosno EURIBOR-a. Promjene u visini EURIBOR-a će se odraziti i na kredite u BiH, odnosno na one kredite koji su vezani za EURIBOR", objašnjava Ražanica.

Prema njegovim riječima, kada je bio visok rast EURIBOR-a, banke u BiH su klijentima ponudile fiksne kamatne stope i veoma veliki broj klijenata je to odabrao, i samim tim zamijenio kamatnu stopu koja je vezana za EURIBOR.

"Banke u BiH najveći dio svojih kreditnih aktivnosti finansiraju iz depozita domaćih sektora, i sama izlazna kamatna stopa u najvećoj mjeri ovisi o pasivnoj kamatnoj stopi, odnosno kamatnoj stopi koju banke plaćaju depozitarima na sredstva koja se drže u bankama. Mi smo imali dosta značajniji rast kamatnih stopa na depozite, nego što smo imali rast kamatnih stopa na kredite. Ovo bi trebalo da bude u direktnoj korelaciji, ali trenutno nije, jer su više rasle kamate na depozite. Lično ne očekujem da će doći do nekog velikog smanjenja kamatnih stopa u BiH, jer kamatne stope na depozite rastu, te zato što nismo direktno vezani za ECB. Moram podsjetiti i na to da, kada su u EU kamate drastično rasle, u BiH to nije bio slučaj. Trenutno imamo situaciju da je prosječna kamatna stopa značajno niža nego u zemljama regiona, određenim zemljama EU, te se veoma malo zemalja u EU može pohvaliti da ima niže kamate nego što su u BiH", naglasio je Ražanica.