Nastavlja se osipanje bh.radne snage

U Bosni i Hercegovini je nastavljeno osipanje radne snage s obzirom na to da registrovani broj nezaposlenih raste značajno brže nego novozaposlenost, istaknuto je u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije za zemlje u procesu proširenja.

Naime, kako su istakli, ovako značajna razlika sugeriše da je došlo do značajnog smanjenja udjela radne snage, što se, iako se tako eksplicitno ne navodi, odnosi na iseljavanje radnika u zemlje EU. Prema njihovim podacima u odnosu na isti period lani, zaposlenost je u četvrtom kvartalu prošle godine povećana za 2,2 odsto, a registrovana nezaposlenost smanjena je za 7,5 odsto. U odnosu na januar, pak, registrovana nezaposlenost smanjena je za 8,4 odsto.

U apsolutnim iznosima, kako kažu u Evropskoj komisiji, u proteklih godinu dana broj zaposlenih porastao je za 32.000, dok je broj nezaposlenih manji za 40.000.

Dobra vijest je da su plate u proteklih godinu dana porasle za 4,2 odsto, odnosno za 2,7 odsto ako se uzme u obzir rast inflacije u istom periodu.

Najveće povećanje plata je, kako je istaknuto, došlo u oblastima građevinarstva, trgovine nekretninama i u finansijskom sektoru.

Deficit je smanjen za pola odsto bruto domaćeg proizvoda i iznosi četiri odsto, a istaknut je i zabrinjavajući trend smanjenja rasta izvoza usljed smanjenja potražnje u Evropi. Ova smanjena potražnja je, kako su naveli, dovela do smanjenja industrijske proizvodnje za 0,4 odsto u odnosu na cijelu godinu, te za 6,5 odsto u januaru i 3,5 odsto u februaru.

"Smanjenje potražnje iz inostranstva vjerovatno je uzrok tome s obzirom na to da je potrošnja unutar BiH solidno rasla", naglašeno je.

Dodaje se da je u januaru izvoz oslabio za 5,8 odsto, ali da se oporavio u februaru sa 2,2 odsto. Najzaslužniji za oporavak su, kako je naglašeno, izvoz u Hrvatsku, Njemačku, Italiju i Srbiju.

Javni dug smanjen je na 35,5 odsto, a javni prihodi su, kako je navedeno, u proteklom periodu imali solidnu osnovu.

Potrošnja na plate u javnom sektoru je ograničena vladinim mjerama, a prijedlozi za budžete u 2019. godini predviđaju ukupni deficit u iznosu od jedan odsto. 

Inače, kada je javni dug u pitanju, tri najveća kreditora su Svjetska banka sa 23 odsto, Evropska investiciona banka sa 22 odsto, te Evropska banka za obnovu i razvoj sa 10 odsto.

Komentarišući iseljavanje iz BiH, Goran Radivojac, profesor na Ekonomskom fakultetu u Banja Luci, kaže da se zemlja teško može takmičiti sa zemljama koje nude veće plate, bolje uslove rada i poslovni ambijent.

"Ni poslovi koje oni tamo budu radili neće biti možda najbolje plaćeni, ali ipak je to mnogo bolje u odnosu na ono što mogu zaraditi ako ostanu u BiH. Da bi se prevazišao ovaj problem, biće potrebno izjednačiti tržišta radne snage, inače će to ići teško", rekao je Radivojac.

On je ukazao i na još jedan bitan problem, koji se odnosi na to da BiH plaća školovanje ljudi koji onda odu da rade u Njemačku, a na čije obrazovanje ta zemlja ništa ne troši.

"Kad dođe neka ekonomska kriza u Njemačku i ti radnici više tamo ne budu potrebni, oni će se onda vratiti u BiH i pasti na teret našeg zdravstvenog sistema", naglasio je Radivojac i podsjetio na svoju staru ideju da novi Savjet ministara traži od Evropske komisije da na neki način obešteti BiH jer profitiraju od radnika u čije obrazovanje nisu ništa ulagali.

Tri najveća kreditora su u procentima: 23 odsto Svjetska banka, 22 odsto Evropska investiciona banka, 10 odsto Evropska banka za obnovu i razvoj.