Aranžman s MMF-om ili još skuplje komercijalno zaduživanje?

Ukoliko do 31. marta ne bude usvojen predloženi novi federalni zakon o povoljnijem penzioniranju branilaca bit će ugrožena naredna tranša za BiH po stand-by aranžmanu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), jasno je upozoreno iz MMF-a.

I ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi eventualni prekid stand-by aranžmana s MMF-om imao katastrofalne posljedice po finansiranje budžeta na svim nivoima vlasti u BiH.

"To bi dovelo u pitanje i osnovno funkcioniranje institucija. Značilo  bi to slom budžetskog sistema te bi trebalo poduzeti sve potrebne mjere da se aranžman održi", izjavio je za Fenu ekonomski ekspert i profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu Anto Domazet.

Prof. ekonomije Azra Hadžiahmetović, rukovoditeljica Katedre za ekonomsku teoriju i politiku na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, u izjavi za Fenu kaže da nije MMF nešto strano, vanjsko, nešto što nam izvana neko nameće.

"BiH je punopravna članica MMF-a kao i gotovo sve zemlje u svijetu, sa svim obavezama i pravima koje iz tog članstva proizilaze. Mi se kao zemlja članica obavežemo da ćemo ispoštovati neka pravila igre, za to povučemo sredstva koja su nam potrebna, a onda otvorimo generalne priče - MMF nešto nameće, treba li nam MMF i sl., kojima pokrivamo naše unutrašnje slabosti i amnestiramo od odgovornosti za neučinjeno", kaže profesorica Hadžiahmetović.

Komentirajući pitanje stand-by aranžmana ona kaže da su se vlade u BiH obavezale da će izvršiti reforme u naznačenim sektorima i za to dobile pare.

"Reforme koštaju, ljudi u tranziciji ostaju bez posla, plata, penzija. Ako se obavežeš da ćeš nešto neophodno promijeniti a za ono što je cijena promjena dobiješ sredstva, ne možeš reći da je s negativnim predznakom. Negativno je ako to ne uradiš. E to je priča o BiH i MMF-u ", kaže Hadžiahmetović.

Podsjeća da se probalo i putem komercijalnog zaduživanja koje je skuplje, pa nije išlo.

"Sada ponovno imamo šansu sa stand-by aranžmanom. Valjda se neće ponovno ta šansa propustiti. Preskupe su nam greške, propuštene reforme i izgubljeno vrijeme. Nema više ni dovoljno vanjskih niti jeftinih izvora u ovim kriznim vremenima. Njih će biti sve manje i sve će biti skuplji. Ako neko ima alternativu - neka nam otkrije toplu vodu", istakla je prof. dr. ekonomije Azra Hadžiahmetović.

Usvajanjem sveobuhvatnog zakona o povoljnijem penzionisanju, a koji je na dnevnom redu sutrašnje sjednice Predstavničkog doma Parlamenta FBiH otvara mogućnost da Izvršni odbor MMF-a uzme u razmatranje drugi pregled po stand-by aranžmanu i po zaključenju pregleda doznači narednu tranšu u iznosu od 39,2 miliona eura.  Ukupni iznos sredstava koji je dostupan u okviru programa MMF-a  iznosi 392 miliona eura od kojih je 118 miliona eura već doznačeno.

Bosna i Hercegovina je postala članica MMF-a 14. decembra 1992. godine. BiH je 20. decembra 1995. dobila ekvivalent od 30,3 miliona specijalnih prava vučenja (SDR) (što je oko 45 miliona USD) u obliku postratne interventne pomoći MMF-a radi rješavanja izazova političke i ekonomske reintegracije, obnove infrastrukture, te za stvaranja baze tržišne ekonomije.

Izvršni odbor je 29. maja 1998.  odobrio "stand-by" aranžman u iznosu od SDR 60,6 miliona (50posto kvote), koji je 28. juna 1998. povećan na SDR 77,51 miliona, te je 31. marta 2000. dodatno povećan na SDR 94,41 miliona dolara. Izvršni odbor je 2. augusta 2002. godine odobrio drugi "stand-by" aranžman u iznosu od SDR 67,60 miliona dolara.

MMF-ova kvota za Bosnu i Hercegovinu je SDR 169,1 miliona (oko 213.500.000 USD) ili 0,07 posto od ukupne kvote, a njena glasačka moć u MMF-u je jednaka broju od 2.432 glasova ili 0,010 posto od ukupnog iznosa. Valutu Bosne i Hercegovine, konvertibilnu marku (KM), je Valutni odbor vezao za euro na 1 KM po 0,51129 eura.

MMF u BiH pruža financijsku pomoć  putem "stand-by" aranžmana i pružanjem tehničke pomoći u brojnim područjima, kao što su osnivanje Centralne banke i novog klirinškog sistema, bankovnog nadzornog sistema, razvoja fiskalne strukture u Federaciji, reforme porezne uprave, uvođenje poreza na dodatnu vrijednost (PDV), razvoj državne blagajne i poboljšanja upravljanja javnom potrošnjom, kao i za poboljšanje monetarne statistike, statističke baze podataka.

Primarna svrha Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) jeste osiguranje stabilnosti međunarodnog monetarnog sistema. Ovaj sistem je ključan za promoviranje održivog ekonomskog rasta, poboljšanje životnih standarda i smanjenje stope siromaštva. Pet glavnih ciljeva MMF-a su: promoviranje međunarodne monetarne saradnje, osiguravanje ekspanzije i uravnoteženje rasta međunarodne trgovine, promoviranje stabilnosti deviznih kurseva, osiguravanje pomoći u uspostavljanju multilateralnog sistema plaćanja, i pružanje mogućnosti pristupa sredstvima (uz odgovarajuća jamstva) za članove koji se susreću s poremećajima u platnim bilansima.