Tužna sudbina čeličana bivše SFRJ

Neuspješni tenderi, raskinute privatizacije, stečaj - etape su kroz koje su prošli skoro svi nekadašnji giganti metalskog kompleksa od Siska, Splita, preko Zenice, Jesenica, Nikšića, do Skoplja.

Problemi sa kojima se sada suočava Željezara Smederevo nisu zaobišli ni sve druge željezare na prostoru bivše Jugoslavije, jer je u nekima od tih fabrika više puta obustavljana proizvodnja, a i dalje postoji vjerovatnoća da će se to uskoro, pod pritiskom tekuće krize ponovo dogoditi.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da su sve čeličane značajno smanjile kapacitete, ali da i Srbija može izvući pouku iz činjenice da su sve komšije uložile napore da njihove fabrike, ipak, opstanu.

"Naročito dobar primer su Slovenci, jer oni ne bi zadržali Jesenice da im ne donose profit, tako da se od njih može dosta naučiti. Svi su u nekim problemima, ali ne razmišljaju o gašenju. Vidim da se i kod nas pominjalo da bi smederevsku Železaru trebalo ugasiti, ali najlakše je likvidirati sve, ali šta posle sa ljudima i šta ćemo kad sve prestane da radi? Treba naći rešenje da nešto opstane", smatra on.

Željezara u Sisku je u zlatno doba svog poslovanja zapošljavala gotovo 14.000 radnika. Propala je po istom "receptu" kao i sva ostala velika preduzeća u regionu, tako što je prvo otpušten veliki broj ljudi, a zatim se podjelila na nekoliko manjih firmi koje je bilo lakše privatizovati. Poslije četiri vlasnika koji su gazdovali nekadašnjim gigantom, praktično ne radi ništa. Postala je dio italijanske grupe "Danijeli", i sada zapošljava jedva oko 300 radnika.

Splitsku željezaru, sada "Adrija čelik", kroz stečaj je 2012. preuzeo CIOS, koji je potom uveo njemačkog partnera, firmu "Techcom", a onda mu i potpuno prepustio vlasništvo. U 2013. godini su proizvodili 70.000 čeličnih greda i oko 50.000 tona betonskog rebrastog čelika.

Željezara Zenica zapošljavala je oko 25.000 ljudi, a privatizovana je za jedan dolar. Broj zaposlenih je tokom godina desetkovan, pa je na platnom spisku nešto manje od 2.500 radnika. Čeličanom sada gazduju investitori iz Kuvajta.

"U Zenici imaju problem, jer fabrika nije rentabilna, ali ne odustaju. U najtežoj situaciji je fabrika u Nikšiću, jer je proizvodnja bila obustavljena", smatra Savić.