Digitalne platforme u BiH: Zašto su potrebne i zašto ih treba mudro regulirati

Nemoguće je zamisliti savremenu ekonomiju bez digitalnih platformi. One nisu prolazni trend, već standardni poslovni model prisutan širom Evropske unije i na globalnom nivou. U tom kontekstu, ključno pitanje za Bosnu i Hercegovinu nije da li digitalne platforme trebaju postojati, već kako ih regulirati na način koji donosi koristi radnicima, ekonomiji i državi u cjelini.

Kao i mnoge ekonomije u razvoju u Evropi, Bosna i Hercegovina se trenutno nalazi u procesu preispitivanja načina na koji se novi oblici rada i digitalnog poslovanja uklapaju u njen ekonomski model. Odluke koje se donose danas oblikovat će konkurentnost zemlje, njenu investicijsku privlačnost i kapacitet za otvaranje radnih mjesta u narednoj deceniji. Zbog toga je ovom tranzicijskom procesu neophodno pristupiti pragmatično i ekonomski racionalno.

Piše: Admir Čavalić, Ekonomista, političar i aktivista - zainteresovan za ekonomske i društvene promjene u BiH.

Digitalne platforme stvaraju vrijednost

Osnovna uloga digitalnih platformi jeste razmjena i stvaranje nove vrijednosti. One putem tehnologije povezuju potrošače, radnike i preduzeća, smanjujući troškove i pojednostavljujući procese. Zahvaljujući platformama, građani lakše pristupaju uslugama, mala preduzeća dolaze do novih kupaca, a veliki broj ljudi osigurava dodatni ili primarni izvor prihoda.

U uporedivim ekonomijama Centralne i Jugoistočne Evrope, digitalne platforme doprinijele su većoj produktivnosti, formalizaciji ranije neformalnih ekonomskih aktivnosti te stvaranju novih prilika za prihod studentima i radnicima u tranziciji. Ovo je jedno od rijetkih područja u kojem Bosna i Hercegovina realno može konkurirati u kratkom roku, bez potrebe za velikim industrijskim ulaganjima ili dugim razvojnim ciklusima.

Korisna historijska analogija za razumijevanje ove transformacije jeste uvođenje teretnih kontejnera u globalnu trgovinu sredinom 20. stoljeća. Prije kontejnera, roba se pretovarivala ručno, što je bilo sporo, skupo i neefikasno. Standardizacija kontejnera drastično je smanjila troškove, ubrzala trgovinu i transformisala globalnu ekonomiju. Digitalne platforme danas imaju sličnu ulogu: standardiziraju i pojednostavljuju procese koji su ranije bili fragmentirani i skupi, stvarajući novu vrijednost za sve učesnike.

U Bosni i Hercegovini platforme poput Glova već u praksi ilustriraju ovu dinamiku, održavajući širok lokalni ekosistem koji uključuje hiljade ljudi – od dostavljača, preko partnerskih biznisa, do zaposlenih – te posluju u više gradova širom zemlje, ukupno njih devet. Ovakav obim jasno pokazuje da digitalne platforme nisu marginalni akteri, već duboko integrirani učesnici svakodnevnih ekonomskih aktivnosti i dostupnosti usluga.

Platforme kao dio investicija i digitalne transformacije

Važno je razumjeti da digitalne platforme u Bosni i Hercegovini često predstavljaju oblik direktnih stranih investicija. One podrazumijevaju ulaganja u tehnologiju, logistiku, zapošljavanje, obuku, marketing i razvoj lokalnih tržišta.

U protekle četiri godine, Glovo je investirao približno 30 miliona eura u Bosnu i Hercegovinu, uključujući poreze i socijalne doprinose, lokalne operativne troškove, tehnologiju i razvoj tržišta.

Za zemlje koje se suočavaju s kontinuiranim odljevom talenata, ovakve investicije su posebno vrijedne jer stvaraju lokalne prilike povezane s globalnim operativnim standardima. Istovremeno, regulatorna nepredvidivost šalje negativan signal ne samo pojedinačnim kompanijama, već i široj međunarodnoj investicijskoj zajednici, utičući na buduće investicione odluke daleko izvan digitalnog sektora.

U malim i otvorenim ekonomijama poput Bosne i Hercegovine, ovakva vrsta ulaganja ima dodatnu vrijednost jer ubrzava digitalnu transformaciju i uvodi savremene poslovne standarde – često brže nego tradicionalni investicijski modeli.

Koristi za mala preduzeća i lokalnu ekonomiju

Jedna od najvećih prednosti digitalnih platformi jeste njihov uticaj na mala i srednja preduzeća. Restorani, prodavnice i lokalni proizvođači dobijaju pristup tržištima koja bi teško mogli izgraditi samostalno. To im omogućava rast, veću vidljivost i stabilnije poslovanje – bez značajnih početnih ulaganja.

Za veće ugostiteljske lance i etablirane brendove, online kanali često čine značajan udio u ukupnoj prodaji, nerijetko veći od 30%, i u pravilu predstavljaju dodatnu potražnju, a ne zamjenu za prodaju u fizičkim objektima. Za manje restorane i lokalne trgovine, platforme pružaju direktnu vidljivost prema kupcima do kojih inače ne bi imali pristup, često predstavljajući njihov prvi ulazak u digitalnu trgovinu.

Smanjenjem ulaznih barijera, digitalne platforme podstiču ekonomsku inkluziju i omogućavaju lokalnim biznisima učešće u savremenim urbanim potrošačkim obrascima bez potrebe za velikim početnim kapitalnim ulaganjima. U praksi, stotine malih i srednjih lokalnih partnera već se oslanjaju na platforme poput Glova kako bi kroz digitalizaciju povećali svoju vidljivost, stvarajući konkretne koristi i za potrošače – koji dobijaju širi izbor lokalne ponude – i za preduzeća širom zemlje koja teže održivom rastu. Za mnoge male biznise, platforme tako predstavljaju prvi korak ka digitalizaciji i dugoročnoj konkurentnosti.

Zašto je potrebna pragmatična regulacija

Postojanje digitalnih platformi ne znači da regulacija nije potrebna. Naprotiv – pametna, jasna i predvidiva regulacija je neophodna. Problemi nastaju kada se novi poslovni modeli pokušavaju uklopiti u zastarjele regulatorne okvire koji ne prepoznaju fleksibilnost i specifičnosti digitalne ekonomije.

Iskustva zemalja Evropske unije pokazuju da je moguće istovremeno zaštititi radnike, očuvati fleksibilnost, privući investicije i omogućiti daljnje inovacije.

Procjenjuje se da trenutno oko 28 miliona ljudi radi putem digitalnih platformi u EU, a projekcije ukazuju da bi taj broj mogao porasti na oko 43 miliona u narednoj godini. Zemlje poput Španije, Francuske, Grčke i Estonije razvile su različite modele regulacije platformskog rada, prilagođene nacionalnim tržištima, ali s istim zajedničkim ciljem: balansiranje zaštite i razvoja.

Rizici restriktivnog pristupa

Pretjerano stroga ili nejasna regulacija nosi konkretne rizike: povlačenje investicija, gubitak prihoda za radnike, smanjenje konkurentnosti domaćih biznisa i usporavanje digitalizacije. U takvom scenariju gubi se potencijal za stvaranje nove vrijednosti, a Bosna i Hercegovina dodatno zaostaje za evropskim tržištima.

Iskustva iz susjednih zemalja također pokazuju da jasni i moderni regulatorni okviri privlače veću konkurenciju, podstiču ulazak više platformi i generiraju dodatne investicije, inovacije i izbor za potrošače. Suprotno tome, restriktivni pristupi narušavaju kredibilitet Bosne i Hercegovine kao destinacije za investicije vođene inovacijama.

Na tržištu na kojem platforme poput Glova trenutno podržavaju egzistenciju i poslovne aktivnosti hiljada ljudi u više gradova, nagle regulatorne promjene imale bi trenutne i opipljive posljedice, koje bi se protezale daleko izvan pojedinačnih kompanija – na radnike, mala preduzeća i lokalne zajednice.

Zaključak: Izbor između zabrane i zdravog razuma

Digitalne platforme nisu savršene, ali su realnost savremene ekonomije. One stvaraju nova radna mjesta, podržavaju lokalne biznise i predstavljaju oblik stranih ulaganja koji Bosna i Hercegovina ne bi trebala olako odbaciti.

Bosna i Hercegovina ima potencijal da se pozicionira kao konkurentna digitalna ekonomija u regiji. Ostvarenje tog cilja zahtijeva ekonomsku racionalnost, otvorenost prema investicijama i pragmatičan institucionalni pristup zasnovan na podacima, evropskim dobrim praksama i dijalogu. Izbor nije između regulacije i haosa, već između pametne regulacije i propuštenih prilika.