Minimalac "gasi" firme u RS, poslodavci upozoravaju na još jedan problem

Najave Vlade Federacije BiH iz prošle godine o minimalcu od 1.000 KM još su daleko od realizacije. Istovremeno, poslodavci u Republici Srpskoj traže moratorijum na odluku o najnižoj plati od 900 KM, donesenoj krajem 2023. Pojedine firme su najavile gašenje, neke su već pokrenule proces likvidacije. Saša Aćić iz Unije poslodavaca RS i Adnan Smailbegović iz Udruženja poslodavaca FBiH upozoravaju da su potrebne hitne fiskalne reforme i zakoni inače će BiH biti u još goroj situaciji.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Danijel Еgić izjavio je danas da najniža plata ostaje 900 KM?

Aćić: Za mnoge će nakon prvog kvartala već biti kasno jer imamo najave određenih poslodavaca koji najvljuju likvidacije i otupuštanje određenog broja radnika. Teret takve vrste odluke na Vladi RS koja nije reagovala pozitivno na definisanju makar nekih poreskih opterećenja koje bi ublažile negativne primjene najniže plate od 900 KM. Kod nas je najniža plata skočila za 28 posto, a u Njemačkoj za 3 posto u ovoj i tri posto će u 2025. godini. Ozbiljan broj radnih mjesta, pogotovo u prerađivačkoj industriji, će biti ugrožen takvom vrstom administrativne odluke.

U FBiH se čeka na set fiskalnih zakona kako bi se povećala minimalna plata na 1.000 KM. Hoće li to biti u drugoj plovini godine?

Selimbegović: Mi već sedam godina čekamo na fiskalna rasterećenja. Ova Vlada je to bila najavila dosta optimistično, nažlost nije se desilo. Da li će se desiti u ovoj godini, to je pitanje za njih. U ovih mjesec i nešto nemamo pomaka. Spremni smo uključiti se u taj proces. Moraju se napraviti značajnija rasterećenja. Poslodavci su odreagovali na pritisak tržišta za povećanje plata i ako pogledate statistiku one su rasle, ali imamo i dalje jaku sivu zonu. Plate su značajno više porasle u odnosu na zvaničnu statistiku.

Destimulativna poreska politika

Ko treba suzbiti sivu ekonomiju?

Smailbegović: Najbolje je možete suzbiti stimulativnom poreskom politikom. Ona je danas apsolutno destimulativna. Na ogromne doprinose se itekako ljudima isplati da prave neke gimnastike. Treba rasteretiti opterećenja rada i iskompezirati neodostajuće prihode kroz neke druge vidove fiskalnih opterećenja.

Mogu li različiti poreski tretmani u dva entiteta dovesti do nekonkurentskih i neravnopravnih odnosa preduzeća u zavisnosti od entiteta u kom rade?

Aćić: Još veći problem je nekonzistentost poreskog okvira. Poslodavci i kapital traže sigurne uslove i ne samo da je upitno da li prelazite iz jednog u drugi entitet, ovdje je problematika da će zbog nekonzistenosti poreskog okvira, izražene političke i pravne nesigurnosti, kapital odlaziti u druge države koje imaju bolje uslove za poslovanje. Za sada nemamo takvih najava iz RS. Ono što ukazujemo je da u FBiH postoji nekolicina neoporezivih davanja kao što je topli obrok, regres i naknada od 1.050 KM koji mogu biti opredjeljujući za kapital da ode u drugi entitet. Bitno je da usaglasimo poreski sistem u BiH. Imamo mjere koje se donose svake godine maltene. Zreli smo konačno da utvdimo model koji bi mogao ličiti na crnogorski i omogućio kvalitetnu redistribuciju između generacije u našem sistemu. U ovom trenutku on je ozbiljno narušen i nije u interesu mlađe populacije niti najproduktivnijeg dijela stanovništva.

Možemo li očekivati nova ulaganja u BiH?

Smailbegović: Privatni sektor je dosta otporani žilav, ali nedostaje stranih investicija. One su vrlo važne našoj državi jer donose novo tržište, znanja, nove tehnologije. Ključni problem ekonomije u BiH je nizak tehnološki stepen razvoja bh. privrede i proizvodnji. Moramo dizati plate sa povećanjem produktivnosti tehnologija i tu bi strane kompanije jako dobro došle. Nažalost, nemamo ozbiljnih stranih investicija, sporadično se pojave firme i zaposle 50-100 ljudi što nije dovoljno. Dok se ne popravi poslovni ambijent i politički koji je eliminatoran,  ne možemo očekivati pomak.

“Za 2-3 godine trebat ćemo sve profile radnika”

Zašto poslodavci i sindikat nisu postigli dogovor za najnižu platu?

Aćić: Riječ je o sindikatima koji predstavljaju radnike u javnom sektoru i tu nemamo pregovarača. Najniža plata ne treba biti stvar populizma. Najmera ove najniže plate nije rast životnog standrada najugorženije populaciej već rast budžetskih prihoda

Hoće li povećanja minimalne plate u FBiH dovesti do lančane reakcije povećanja i drugih plata?

Smailbegović:  Hoće, ali pitanje je koliko kompanije to mogu izdržati. Nekad su svi pričali o proširenju biznisa, sada o smanjenu. Prvo su doprinosi ogromno opterećenje, plate rastu pod pritiskom tržišta i nedostatak rdne snage su razlozi.  Neko ko je radio s 300 ljudi kaže ‘preživjet ću sa 100’, ‘ostavit ću profitabilnije poslove’ itd. Mislim da to nije dobro za kompletno društvo.

Uvoz radnika u BiH?

Smailbegović: Premali je broj radnih dozvola koje izdajemo. Ali moramo iskoristiti domaću snagu.

Aćić: Ti ljudi će održavati nivo poslovne aktivnosti koji će omogućiti održavanje sistema socijalne zaštite. Ono što trenutno imamo je jako minimalno i s obzirom da naši ljudi odlaze u Njemačku i druge zemlje Evrope, trebamo razmatrati mogućnost ukidanja nivoa kvota liste deficitarnih zanimanja jer ćemo u roku 2-3 godine trebati sve profile radnika. Ta procedura mora biti ubrzana.