Kako su poslovali bh. aerodromi u prošloj godini

Poslovanje četiri bh. aerodroma u 2025. godini pokazuje velike razlike u finansijskoj snazi, tržišnoj poziciji i sposobnosti da rast prihoda pretvore u pozitivan rezultat. Sarajevski aerodrom ostao je ubjedljivo najstabilniji i najprofitabilniji, Mostar je povećao prihode, ali je prešao u značajan gubitak, dok su Aerodromi RS, uprkos rastu prihoda i subvencijama, nastavili poslovati negativno. U istom periodu Aerodrom Tuzla bilježi oporavak i rast operativnih aktivnosti, uz stabilizaciju prihoda i značajan rast putničkog prometa, ali i i dalje skromnu profitabilnost u poređenju s najvećim aerodromima u zemlji.

Snažnu tržišnu i finansijsku poziciju sarajevskog aerodroma potvrđuje i činjenica da se nalazi među 20 najprofitabilnijih kompanija u Kantonu Sarajevo. Međunarodni aerodrom Sarajevo u 2025. godini ostvario je 94,1 milion KM prihoda, što je rast od 11,85 posto u odnosu na 2024. godinu, kada su prihodi iznosili 84,2 miliona KM. Dobit je porasla sa 21,05 miliona KM na 24,28 miliona KM, dok je prosječan broj radnika povećan sa 606 na 678. Time je Sarajevo

dodatno učvrstilo poziciju najvećeg i finansijski najuspješnijeg aerodroma u BiH. Rast poslovanja prati i nastavak povećanja prometa: u maju 2026. zabilježeno je 202.074 putnika, što je bio najuspješniji maj u historiji ovog aerodroma.

Dodatni razvoj sarajevskog aerodroma oslanja se i na javnu podršku. Vlada FBiH je za unapređenje avioprometa u 2026. godini odobrila 10 miliona KM, od čega je Međunarodnom aerodromu Sarajevo namijenjeno 3,85 miliona KM za subvencioniranje postojećih i otvaranje novih linija.

Tuzlanski aerodrom bilježi rast prihoda uz snažan skok putničkog prometa

Aerodrom Tuzla je u 2025. godini ostvario prihod od 7.914.173 KM, što predstavlja rast u odnosu na 7.598.856 KM iz 2024. godine. Iako je zabilježen porast prihoda, neto rezultat je smanjen sa 446.840 KM na 170.748 KM, dok je broj zaposlenih povećan sa 164 na 167. Ovakav odnos pokazuje rast operativnih aktivnosti uz istovremeno smanjenje profitne margine.

U istom periodu Tuzlanski aerodrom bilježi i snažan rast putničkog saobraćaja. Tokom 2025. opsluženo je 338.132 putnika, u odnosu na 219.916 u 2024. godini, što predstavlja značajan porast i potvrđuje nastavak oporavka nakon prethodnih godina pada prometa.

Rast aktivnosti u najvećoj mjeri je povezan s jačanjem prisustva Wizz Aira, koji je ponovo bazirao avion u Tuzli i proširio mrežu destinacija. Uvedena je i nova linija Tuzla–Bratislava, uz povećanje frekvencija postojećih letova prema više evropskih destinacija, što je dodatno doprinijelo povećanju broja putnika i boljoj povezanosti aerodroma.

Banjalučki aerodrom povećava gubitak

Aerodromi RS, odnosno banjalučki aerodrom, bilježe rast prihoda, ali ne i finansijski oporavak. Prihodi su u 2025. dostigli 6,46 miliona KM, u odnosu na 5,41 milion KM godinu ranije, što predstavlja rast od 19,32 posto. Međutim, gubitak je povećan sa 840.941 KM na 993.986 KM. Preduzeće je godinu završilo u minusu uprkos subvenciji Vlade RS od 2,6 miliona KM, a najavljeno je i novo zaduženje emisijom obveznica od šest miliona KM.

Banja Luka pokušava proširiti mrežu linija, pa je najavljena direktna linija Banja Luka-Tivat od 9. juna 2026, uz dva sedmična leta Air Montenegra. Ipak, istovremeno postoje i pritisci na postojeći saobraćaj: Ryanair je za ljeto 2026. najavio smanjenje operacija u Banjoj Luci, uključujući ukidanje šest sedmičnih polazaka i smanjenje broja rotacija prema pojedinim destinacijama.

Mostar povećava promet i investicije

Mostarski aerodrom je u 2025. povećao prihode sa 9,89 miliona KM na 11,18 miliona KM, odnosno za 12,99 posto. Ipak, finansijski rezultat se značajno pogoršao; nakon dobiti od 101.394 KM u 2024. godini, 2025. je završena gubitkom od 2,72 miliona KM. Broj zaposlenih ostao je gotovo nepromijenjen, sa 65 na 66 radnika.

Za razliku od Banje Luke, Mostar je trenutno u snažnijem investicionom ciklusu. Izgrađena je solarna elektrana koja bi trebala smanjiti troškove energije i povećati energetsku nezavisnost aerodroma. HNK je dodatno izdvojio 500.000 KM za aerodrom, s ciljem podrške strateškom unapređenju kapaciteta. Počela je i izgradnja novog dolaznog terminala vrijednog 1,5 miliona KM, a uprava aerodroma navodi da je broj putnika rastao sa oko 20.000 u 2023. na više od 70.000 u 2025. godini.

U ukupnom poređenju, Sarajevo posluje kao zrelo i profitabilno čvorište, Tuzla se pozicionira kao aerodrom u fazi oporavka i rasta, s povećanjem prihoda i značajnim rastom putničkog prometa, ali uz slabiju profitnu dinamiku u odnosu na veće aerodrome. Mostar kao aerodrom u fazi rasta koji trenutno plaća cijenu širenja i subvencioniranja linija, dok Banja Luka pokazuje da rast prihoda sam po sebi nije dovoljan za izlazak iz minusa. Ključna razlika je u tome što Sarajevo povećava i prihode i dobit, Tuzla povećava obim poslovanja i broj putnika, ali uz pad dobiti, Mostar povećava promet i investicije, ali uz veliki gubitak, dok Banja Luka ostaje zavisna od javne podrške i novih zaduženja.