Unska pruga isplativa, ali obnova od 900 miliona eura i dalje čeka

Unska pruga, koja je osamdesetih godina bila označena kao glavna pruga prema evropskim sporazumima, i dalje čeka obnovu. Urađena je studija isplativosti koja je potvrdila opravdanost obnove, ali je sve stalo na dokumentaciji. Istovremeno, susjedna Hrvatska ubrzano modernizira željeznički saobraćaj i u narednim godinama uložit će milijarde u razvoj željezničkih koridora, koji su žila kucavica ekonomije.

Pruga je ekonomski isplativa

Krajišnici su to znali decenijama, a sada je i na papiru – Unska pruga je ekonomski isplativa. Obnova bi koštala gotovo 900 miliona eura, a donijela bi veliku ekonomsku korist. Ali ova pruga još nije ni na evropskoj TEN-T mreži.

"Naredni korak je da resorno ministarstvo kandidira Unsku prugu prema Evropskoj komisiji i da se uvrsti na TEN-T mrežu. Nakon toga se stvaraju preduvjeti da se revitalizacija Unske pruge finansira iz fondova Evropske unije", kazao je Albin Muslić, zastupnik u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Ministar komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine Edin Forto pojašnjava da odluku o uvrštavanju na TEN-T mrežu ne donose domaće institucije.

"TEN-T lista je takozvana transevropska mreža i to je nešto što ucrtava Evropska komisija. To ne radimo mi. Da se nas pita, naravno da bi Unska pruga bila u toj mreži", istakao je Forto.

Ko treba kandidirati Unsku prugu?

Tačno je da o tome šta će biti uvršteno na TEN-T mrežu odlučuje Evropska komisija. Ali da bi Komisija o nekom projektu odlučivala, neko ga prvo mora kandidirati, uputiti i za njega lobirati. Kod Unske pruge upravo tu ostaje otvoreno pitanje – ko je taj korak trebao napraviti?

Objava Ministarstva komunikacija i prometa Bosne i Hercegovine iz 2023. godine upućuje na to da je upravo Ministarstvo učestvovalo u kandidiranju i lobiranju za više projekata za proširenu evropsku transportnu mrežu.

Ipak, sredstva do sada nisu povučena ni za jednu prugu.

Forto navodi da bi evropska sredstva za finansiranje takvih projekata mogla biti dostupna, ali da je problem i u nedovoljnom interesu entitetskih vlada.

"Jako bi lako moglo dobiti sredstva za finansiranje tih projekata, ali iz nekog razloga entitetske vlade do sada nisu pokazale ozbiljno interesovanje da se krene u to", navodi Forto.

Muslić, s druge strane, dio odgovornosti vidi u domaćim institucijama, ali i u potrebi za boljom saradnjom s Hrvatskom.

"U dijelu neapliciranja za ta sredstva je do nas, a u drugom dijelu saradnje s institucijama Republike Hrvatske i ostalo, tu mi moramo ostvariti bolju bilateralnu saradnju", poručuje Muslić.

Dio pruge ponovo u funkciji, uloženo više stotina hiljada KM

Dok se na državnom nivou raspravlja ko treba povući evropska sredstva, lokalno se već djeluje. Nakon više od 13 godina, Vlada Unsko-sanskog kantona sa 150 hiljada KM vlastitih sredstava oživjela je dionicu Unske pruge Bihać – Bosanska Otoka.

Za samo tri mjeseca vikend vožnje prevezeno je oko 15 hiljada putnika. Uvedena je i redovna linija od 1. septembra.

"Za ovu relaciju, odnosno redovnu liniju, izdvojili smo 250 hiljada KM, što znači da smo ove godine izdvojili 400 hiljada KM kako bismo stavili u funkciju Unsku prugu i imali fantastičnu sezonu kad je u pitanju turistički voz, kao i kad su u pitanju povoljne cijene", kazala je Samra Mehić, ministrica privrede Unsko-sanskog kantona.

Hrvatska spremna za saradnju, ali ima druge prioritete

Interes za obnovu Unske pruge postoji i u Hrvatskoj. Hrvatske željeznice podržavaju inicijativu i spremne su za saradnju, ali novca za obnovu trenutno nemaju. Prioritet su im vlastiti projekti iz fondova Evropske unije.

Otvaranje Unske pruge imalo bi značaj i za hrvatske luke, posebno u kontekstu teretnog saobraćaja, pojašnjava Samir Alagić, direktor Područja infrastrukture Bihać u Željeznicama Federacije Bosne i Hercegovine.

"Otvaranje Unske pruge, posebno ovaj dio od Knina do granice s Bosnom i Hercegovinom, ponovo bi otvorilo teretni promet za pomorske luke Zadar, Šibenik i Split, što bi dodatno povećalo obim njihovog poslovanja i njima bi značilo dobit", kazao je Alagić.

Obnova bi donijela privredni zamah s obje strane granice, nove mogućnosti za teretni saobraćaj, ali i veću mobilnost ljudi i demografsku obnovu ovog kraja. Studija je gotova, interes postoji, a Krajišnici još čekaju na vezu s Evropom.