Enes Ganić, direktor Federalne agencije za privatizaciju: Sudovi su krivi za promašene privatizacije!?

Devastirane firme, otuđena imovina, radnici bez bez plata, plaćenih doprinosa, bez zdravstvenoig osiguranja i mogućnosti za odlazak u penziju, samo se neke od posljedica višegodišnjih sudskih trakavica za raskide kupoprodajnih ugovora o privatizaciji preduzeća u FBiH čiji kupci nisu izmirili obaveze. Neki slučajevi se po sudovima "vuku" i po osam godina, kao što je slučaj sa sarajevskom firmom Agroplod. Iza je firma Ingrap čiji se slučaj rješava sedam godina...

Tokom sudskih procesa, vrlo je često da kupci gube interes za brigu o preduzeću i radnicima, potpuno prestaju ispunjavati preuzete obaveze, firme polako umiru, a hiljade radnikla ostaje bez posla i plata.

Samo na teritoriji Federacije BiH završen je ili je u toku raskid ugovora za oko 80 preduzeća, a u agencijama za privatizaciju procjene su da postupci prosječno traju od četiri do šest godina.

Bankovne garancije koje kupac daje prilikjom kupovine firme, kako bi se namirile ugovorne obaveze koje on nije ispunio koriste se ponekad, i kada se "protestiraju" njima se obično namiruje šteta koja je nastala neizvršenjem ugovora i uvezuje se staž radnicima.

Enes Ganić, direktor Federalne agencije za privatizaciju, za čijeg mandata do sada nije aktivirana ni jedna bankovna garancija jer su svi ugovori koliko ih je bilo u ovoj Agenciji raskinuto sporazumom, kaže da je za firme situacija nepovoljna zbog sudskih procesa koji se, usljed procedura, žalbenih i tužbenih rokova, te korištenja nekog drugog pravnog lijeka, odugovlače, dok od firme ne ostane praktično ništa.

"U toku je slučaj Energopetrola za koji bankarska garancija od 33 miliona ističe početkom maja i koja će biti aktivirana ako revizorska kuća utvrdi nepoštivanje ugovora od strane konzorcija INA MOL i to ako i Vlada i konzorcij prihvate nalaz revizorske kuće. Vlada i konzorcij treba da se izjasne da li će potpisati aneks ugovora kojim bi bili produženi rokovi za ispunjenje obaveza obje ove strane i produžena bankovna garancija. Ako ne, ići će se na raskid ugovora ukoliko revizorska kuća potvrdi da obaveze nisu ispoštovane. Možda bi bilo riješenje da sudovi osnuju poseban odjel za ove sporove. Mi smo apelovali kod svih nadležnih institucija da se privatizacijski sporovi uzmu u prioritet", kaže Ganić za "San".

Radnici, odnosno sindikati, misle da ugovor treba raskinuti poslije prve godine ne ispunjavanja obaveza i da bi se raskid privatizacije trebao obezbjediti na neki drugi način, a ne preko suda.

"Kada se pokrene tužba, firmom i dalje upravljaju oni koji su je kupili, ali nemaju interes da ulažu i onda još gledaju ako šta mogu otuđiti ili ne plaćati plaće i doprinose. Tako se gomilaju gubici", uzalud upozoravaju radnici Feroelektra, čiji je slučaj na sudu već šest godina i za čije će ubrzanje, navodno, napokon urgirati i Vlada FBiH.