Drastične kazne za utajivače poreza u Italiji

Ima onih koji bi rekli, kako je utaja poreza u Italiji „nacionalni sport“. Čak su je do skora i vodeći političari javno branili i opravdavali. Uvođenjem drakonskih kazni tom fenomenu bi se moglo stati na put.

Italija je uvela rigorozne kazne za utajivače poreza. Za rad na crno novčane kazne su povećane za deset puta. Drastične mere stupile su na snagu kratko nakon što se šef Poreske uprave obratio javnosti dajući znak za uzbunu. Utaja poreza, kako je rekao Atilio Befera, predstavlja opasnost za demokratiju u Italiji. Posebno, kako je dodao ovaj funkcioner, ako se uzmu u obzir dimenzije koje je uzela utaja poreza u Italiji.

Protekle godine je italijanska država prevarena za 130 milijardi eura, objavio je italijanski Zavod za platni promet i statistiku. Pri tome 130 milijardi eura su godišnji prihodi jedne zemlje poput recimo Novog Zelanda. Aktuelna italijanska vlada sa premijerom Enrikom Letom na čelu, objavila je rat utajivačima poreza. Ipak, kako kaže Befera, teret novije prošlosti je ogroman. "Najgore što se može desiti jednoj zemlji jeste da oni koji se služe trikovima i prevarama ispadaju pametni. Na žalost u Italiji se prevaranti isuviše dugo smatraju pametnim i sposobnim ljudima.“

Utaja poreza odobravana sa vrha

Trikovi u cilju neplaćanja poreza su čak i odobravani u eri premijera Silvija Berluskonija. Nezaboravna je ostala izjava bivšeg premijera, koji je u međuvremenu osuđen za utaju poreza. On je pri nekoliko godina jednom prilikom izjavio: "Ukoliko država od mene zahteva da platim porez od 50 odsto ili više, onda se radi o zahtevu koji nije u redu. Onda ću ja osećati moralno pravo da pokušam da utajim porez, ukoliko je to moguće."

I novi populisti u Italiji, poput Bepea Grila iz protestnog pokreta "Pet zvezdica", smatraju ispravnim poruku Italijanima da prijavljivanje zarade i primanja ne moraju uzeti tako ozbiljno. "Zašto bih morao da plaćam porez? Rado bih ga plaćao kada bih od toga imao nešto, kada bih za to imao uslužne delatnosti od države. Ali ovde u Italiji to ne funkcioniše. Moram sam da plaćam privatnu školu za moju ćerku i istovremeno porezom da finansiram državne škole. Ista stvar je i sa zdravstvom. Moram li da plaćam porez da bi se od toga novca kupilo 30 bombi i bombardovao Avganistan?"

Bogom dani

Iako je ova logika puna rupa, mnogi Italijani, koji su prema državi tradicionalno skeptični, rado su slušali poruke političara poput Berluskonija i Grila ili desno-populističke partije Lega Nord. Nasuprot njih dvojice jeste Befera, najviši italijanski uterivač poreza. Bivši bankar nastupa u jednoj TV-emisiji za drugom i poput misionara pokušava da ukaže na potrebu za više morala kada je u pitanju plaćanje poreza. "Država, to smo svi mi. Mi Italijani rado kupujemo automobile i tome se radujemo. Ali niko ne misli o tome da taj auto ne bi imao značaja bez javnih puteva, kontrolnih sistema ili bolnica, koje koristimo u slučaju nesreće. Bez javnih ustanova ne bismo mogli da koristimo ono što je privatno i pripada samo nama. Nekada imam utisak da ljudi misle kako su javne ustanove i putevi bogom dani i da niko ne razmišlja o tome da se sve to mora plaćati i održavati."

Koliko je borba protiv utaje poreza u Italiji važna, pokazuje jedan podatak. Da je tokom proteklih godina u italijansku državnu kasu dospela samo polovina utajenog novca, Italija bi danas imala milijardu evra više, a time i manji dug nego Nemačka.