Ljubljana će za par godina biti grad bez otpada

Ljubljana je prvi evropski glavni grad koji se obavezao da će postati grad bez otpada (zero-waste), piše The Guardian. 

Ali prije petnaest godina, sav otpad još uvijek je išao pravo na deponiju. "A to je skupo" kaže Nina Sankovič iz Voka Snaga, gradskog preduzeća za upravljanje otpadom. "Zauzima prostor i bacate resurse."  Stoga je grad odlučio da promijeni pravac.

Sve je počelo 2002. godine odvajanjem papira, stakla i ambalaže u kontejnere pored ceste. Četiri godine nakon toga, počelo je sakupljanje biorazgradivog otpada od vrata do vrata. 

Odvojeno sakupljanje bio otpada će 2023. godine postati zakonska obaveza u cijeloj Evropi, ali Ljubljana je bila gotovo dvije decenije ispred svih.

U 2013. godini, svaki prag u gradu dobio je kante za odlaganje ambalaže i papira. Učestalost odvoza smeća smanjena je za pola – što je natjeralo ljude da efikasnije razdvajaju otpad.

Rezultati su impresivni. U 2008. godini grad je reciklirao samo 29.3% otpada i zaostajao je za drugim gradovima u Evropi. Danas je taj postotak 68%, a na deponije se odvozi skoro 80%  manje otpada, što stavlja Ljubljanu u sam vrh kada govorimo o recikliranju u evropskim gradovima.

Ljubljana sada proizvodi samo 115 kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Evropski grad sa najmanje otpada je mali grad Treviso u Italiji sa 59kg.

Razvoj najmodernije fabrike u Evropi za tretman biološkog otpada bio je veliki korak u postizanju cilja da se minimalno 75% otpada reciklira do 2025. godine. Regionalni centar za upravljanje otpadom otvoren je 2015. godine i danas opslužuje gotovo četvrtinu Slovenije, koristi priodni gas za proizvodnju vlastite toplote i struje, prerađuje 95% otpada u materijale koji se mogu reciklirati i u čvrsto gorivo, i šalje manje od 5% na deponiju. Čak pretvara bio otpad u visokokvalitetno đubrivo za bašte.

Ali ne radi se samo o preradi. Prevencija, ponovna upotreba i recikliranje su prioritet. Pored sakupljanja od vrata do vrata, Ljubljana ima dva centra za recikliranje otpada iz domaćinstava, gdje građani mogu odlagati svoje smeće. Jedan je toliko popularan – primi preko 1000 posjetilaca dnevno – tako da grad planira da izgradi najmanje još tri, sa još 10 manjih centara u naseljenijim oblastima. Stvari koje nisu pokvarene se koriste ponovo: predmeti se pregledaju, očiste i zatim prodaju po niskim cijenama. A imaju i radionice gdje građani mogu naučiti kako da poprave pokvarene stvari.

Trend u gradu je otvaranje zero-waste prodavnica. Još jedna inovacija je da gradske institucije koriste toalet papir proizveden od reciklirane ambalaže od mlijeka i soka.

U starom jezgru grada, gdje nema dovoljno prostora, Voka Snaga je instalirala 67 kontejnera pod zemljom; kontejneri se otvaraju karticom koju stanari dobijaju.

Iako je krcat turistima, centar grada je čist. Čistači sakupljaju smeće pješke, a posebna vozila čiste ulice koristeći kišnicu koja se sakuplja sa krova preduzeća Voka Snaga i biorazgradivi deterdžent. Gotovo svaki ćošak ima odvojene kontejnere za papir, ambalažu i bio otpad.