Pokrenut Italexit, koliko je realno da Italija napusti EU

Dok Evropska unija radi na jačanju institucionalne infrastrukture i realizaciji budžetskog plana za narednih sedam godina, iz još jedne zemlje stižu nagovještaji preispitivanja članstva u Uniji. To je Italija. Inicijator je bivši senator čija je želja da njegova zemlja krene putem Velike Britanije.

Po uzoru na Brexit, italijanski senator Gianluigi Paragone pokrenuo je Italexit, suverenističku stranku koja ima za cilj da Italiju izvede iz Evropske unije, prenosi rts.rs.

Na to se odlučio samo dva dana poslije susreta sa Nigelom Farageom, liderom stranke "Brexit", koji je igrao ključnu ulogu u odluci Velike Britanije da napusti Uniju.

Paragone je bivši član Pokreta "Pet zvjezdica", antisistemske partije, i bivši televizijski novinar.

Paragone je evroskeptik, i ne vidi budućnost evropskog projekta.

Čak ni poslije izglasavanja ekonomskog fonda za oporavak od posljedica pandemije virusa COVID-19, vrijedan 750 milijardi evra, i činjenice da će prva korisnica biti italijanska ekonomija.

Većina Italijana ne želi da napusti Uniju

Za pristalice Unije to je dokaz obnovljene kohezije i vizije za dalju borbu protiv epidemije, dok Paragone smatra da je to još jedna evropska zabluda.

Većina Italijana, međutim ne želi da napusti Uniju. Samo u određenim momentima, između 30 i 40 odsto izjašnjava se za napuštanje Unije, a takvi su bile krize u evrozoni, ili najnovije, izazvane pandemijom COVID-19.

Tada je stanovništvo, razočarano nedostatkom solidarnosti i brze podrške Unije, skidalo evropsku zastavu i na njeno mjesto postavljali kinesku, u znak zahvalnosti narodu ove zemlje za dopremljenu medicinsku pomoć.

Đanluiđi Paragone je napustio "Pokret pet zvjezdica" poslije formiranja vlade s proevropskom Demokratskom strankom prošle godine.

Čak je i desničarska Liga Matea Salvinija, poznata po snažnoj kritici evropskih institucija, ublažila svoj stav, tako da je Gianluigi Paragone ostao najveći kriričar Unije.

Koliko će biti uspješan, zavisiće s jedne strane, od njegove sposobnosti da formira stranačku infrastrukturu; s druge strane, od stepena angažovanja Evropske unije da sprovede institucionalne reforme i vrati se osnovnom principu postojanja - solidarnosti među državama i narodima.