EBRD: 14,5 miliona eura za firme u regionu

Investiciona konferencija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) o ulaganjima u zemlje Zapadnog Balkana završena je u Londonu potpisivanjem sporazuma o 14,5 miliona eura podrške malim i srednjim preduzećima u tom regionu.

EBRD i Evropski investicioni fond su tokom konferencije potpisali taj sporazum, u okviru Fonda za širenje preduzetništva na zapadnom Balkanu.

Kako je objavljeno na sajtu EBRD-a, radi se na nalaženju načina za poboljšanje koordinacije u određivanju prioriteta regionalnih projekata i povezivanju regiona kroz prekogranične investicije.

EBRD je potpisala i Memorandum o razumijevanju sa Albanijom, sa ciljem da se podstakne proces ekonomskih reformi i poboljša poslovni ambijent u toj zemlji.

Predsjednik EBRD-a Suma Chakrabarti rekao je da ta banka sarađuje i sa javnim i privatnim sektorom, uključujući i mala i srednja preduzeća ’koja su stvarna kičma ekonomije zapadnobalkanskog regiona i koja obezbjeđuju najveći broj radnih mjesta u regionu’.

Ta banka je usvojila Inicijativu za mala preduzeća, da bi povezala novac i stručnost, potrebne da se pokrene posao.

Predsjednik EBRD-a je naglasio da su transportni koridori i energetske veze ključni za razvoj Zapadnog Balkana.

Na današnjoj konferenciji u sjedištu EBRD-a u Londonu, oko 500 učesnika, među kojima su bili svi premijeri zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske - kao zemlje EU, upućen je poziv bankarima i privrednicima da investiraju u taj region, uz ocjenu da je i dalje potrebno sprovoditi mjere za poboljšanje uslova poslovanja.

Evropski komesar za proširenje Štefan File je u obraćanju okupljenima ocijenio da je ’u času kad Evropa pokazuje prve znake izlaska iz krize, ključni trenutak da Zapadni Balkan nastoji da privuče više investicija’.

File je izložio novi pristup Evropske komisije za dobro upravljanje ekonomijom, konkurentnost, rast i zapošljavanje na zapadnom Balkanu i ukazao da nijedna od zemalja zapadnog Balkana nema funkcionalnu tržišnu privredu i da prioritet moraju imati ’reforme javnih finansija i tržišta rada, uz smanjivanje administrativnih opterećenja za biznis’.