Globalna kriza smanjila priliv stranih investicija u BiH u prvih devet mjeseci ove godine: Ino-ulaganja prepolovljena

Priliv stranih investicija u BiH u prvih devet mjeseci ove godine smanjen je za 56 odsto u poređenju s istim prošlogodišnjim periodom na 228 miliona evra, pokazuju zvanični podaci.

U Agenciji za promociju stranih investicija u BiH (FIPA) ocjenjuju da je osnovni razlog smanjenja priliva ino-ulaganja globalna ekonomska kriza, a potom i usporena privatizacija nekih od velikih firmi i odgađanje realizacije kapitalnih projekata.

Najveći pojedinačni investitor u prva tri kvartala ove godine bila je austrijska Raiffeisen banka s uloženih 25,5 miliona evra u novi poslovni objekat u Sarajevu. Na drugom mjestu je slovenačka firma "Energogroup", koja privodi kraju izgradnju hotelsko-uslužnog centra HIT u Brčkom u koji je, u ovoj godini, uložila 20 miliona evra. Slijede ruska "Optima grupa", koja upravlja naftnom industrijom RS, a koja je preuzela lanac benzinskih pumpi "Zovko" iz Žepča za 12,7 miliona evra. Slovenački "Tuš" je i u ovoj godini otvorio tri nova poslovna objekta u Modriči, Doboju i Istočnom Sarajevu, u koja je ukupno uložio 11,8 miliona evra. Hrvatska "Adris grupa" kupila je 51 odsto akcija firme "Opresa" iz Sarajeva za 6,2 miliona evra, dok je austrijska firma "Energy Easter Europe Hydro Power" uložila 4,4 miliona evra u izgradnju male hidroelektrane na rijeci Sućešci.

Posmatrajući po državama, u periodu januar - septembar, najveća ulaganja u BiH stigla su iz Slovenije (46,3 miliona evra), zatim Austrije (36,9 miliona evra), Hrvatske (13,9 miliona evra), Rusije (12,8 miliona evra), te Njemačke (10,2 miliona evra).

Igor Gavran iz Sektora za makroekonomski sistem u Spoljnotrgovinskoj komori BiH, navodi da je na smanjenje stranih investicija dijelom uticala globalna recesija, koja je, prema njegovom mišljenju, odvratila mnoge postojeće investitore od novih ulaganja.

"Međutim, ključni problemi zbog kojih su strane investicije u BiH manje u odnosu na zemlje u regionu kako ove tako i proteklih godina, ukoliko izuzmemo specifične slučajeve poput prodaje `Telekoma Srpske`, su loš poslovni ambijent i nemirna politička situacija", ocijenio je on.

On ukazuje da političko narušavanje imidža BiH u svijetu pogotovo šteti u vrijeme aktuelne svjetske ekonomske krize kada su investitori dodatno oprezni i osjetljivi na bilo kakve turbulencije na ciljanom tržištu. Na manji priliv ino-ulaganja, naglašava, uticalo je i odlaganje privatizacije velikih kompanija u Federaciji BiH, kao što su "BH Telecom" i HT Mostar.

"BiH se u budućem periodu mora okrenuti većoj podršci domaćim investitorima koji, istina, ne raspolažu velikim sredstvima kao strane kompanije, ali se i ne obaziru toliko na politički rizik zemlje. S razvojem domaće privrede sigurno bi se i povećao interes stranih investitora", smatra Gavran.