Budžet RS-a za narednu godinu tri milijarde i 425 miliona KM

Budžet Republike Srpske za 2020. godinu iznosi tri milijarde i 425 miliona KM, što predstavlja uvećanje od 108,4 miliona KM, odnosno 3,3 posto u odnosu na sredstva planirana Rebalansom budžeta za ovu godinu.

Ministrica finansija Zora Vidović je rekla na konferenicji za novinare da su naznačajnija povećanja odnose na prihode od doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje (PIO) za 48,1 milion KM, prihode od indirektnih poreza za 65,2 milion KM i od naknade za priređivanje igara na sreću za 21,7 miliona KM.

Rashodi za lična primanja iznose 844,8 miliona KM i u odnosu na Rebalans za 2019. godinu su uvećani za 81,6 miliona KM.

Do povećanja je došlo zbog povećanja plata budžetskim korisnicima u rasponu od pet do 20 posto, u zavisnosti od platnog koeficijenta, kao i planiranog organizovanja Penzijskog plana Vlade, te uvođenja novih budžetskih korisnika u trezor: JZU Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske, JZU Zavod za sudsku medicinu Republike Srpske i Osnovnog suda Šamac.

Entitetska vlada je na današnjoj sjednici utvrdila i Prijedlog programa ekonomskih reformi za period 2020-2022. godina, koji daje pregled sveukupnog okvira i ciljeva politika Vlade, makroekonomskog okvira, fiskalnog okvira, ključnih prepreka za konkurentnost i rast, te definiše 18 strukturnih mjera u okviru osam reformskih oblasti.

U periodu 2020–2022. godina očekuje se nastavak stabilnog kretanja privrednog rasta po stopama 3,5 posto, 3,7 procenata i četiri posto respektivno, kao rezultat održivog rasta domaće tražnje, postepenog oporavka izvozne tražnje i pozitivnog efekta investicija.

Prijedlogom ekonomskih reformi planirano je jačanje podrške oblasti malih i srednjih preduzeća kroz unapređenje postojeće i stvaranje novih oblika preduzetničke infrastrukture, te uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja naučnoistraživačkim i  inovacionim potencijalom u RS.

Jedan od glavnih ciljeva politika u narednom periodu ostaje provođenje reforme zdravstvenog sistema i socijalne zaštite, kao i aktivnosti u oblasti povećanja efikasnosti tržišta rada, uključujući reformu Zavoda za zapošljavanje, i unapređenje usklađenosti obrazovanja sa tržištem rada, s ciljem njihove bolje povezanosti, što predstavlja jedan od najozbiljnijih i najhitnijih izazova za zemlju.

Bit će nastavljena i druga faza reforme Inspektorata RS i inspekcija svih nivoa vlasti u RS i smanjenje učešća izdataka za tekuću potrošnju u javnoj upravi.

Entitetska vlada će u narednom trogodišnjem periodu nastaviti sa provođenjem reformi u oblasti tržišta energije i transporta, uključujući restrukturiranje Željeznica RS.