Bruto domaći proizvod u BiH tokom 13 godina skoro uduplan

Bruto domaći proizvod u BiH od 2005. godine, kada je iznosio 17.650 miliona KM, gotovo je uduplan u 2018. godini, kada je dosegao 33.408 miliona KM, podaci su Agencije za statistiku BiH.

"Bruto domaći proizvod po stanovniku u BiH 2005. godine je bio 4.983 KM, a u 2017. godini iznosio je 9.556 KM", podaci su ove agencije.

Iako bi se na prvi pogled na osnovu ovih podataka moglo pomisliti da su stanovnici u BiH duplo bogatiji nego što su to bili 2005. godine, stručnjaci kažu da napretka jedva da je i bilo.

BDP je od 2005. godine kontinuirano rastao, osim 2008. na 2009. godinu, kada je doživio pad, te 2011. na 2012. godinu.

Prema statističkim podacima, BDP za Federaciju BiH 2005. godine iznosio je 11.506 miliona KM, a 2018. godine 33.408 miliona KM, dok je za RS BDP uduplan, te je 2005. godine iznosio 5.695 miliona KM, a 2018. godine 10.682 miliona KM. Za Brčko distrikt BDP je 2005. godine iznosio 448,8 miliona KM, a u 2018. godini 781 milion KM.

Podaci Agencije pokazuju da je u prošloj godini FBiH u ukupnom BDP-u učestvovala sa 65,69 odsto, RS sa 31,97%, a Brčko distrikt sa 2,34%.

Igor Gavran, ekonomski analitičar, kaže da, ako se uporede dva broja, 17.650 miliona KM i 33.408 miliona KM, čini se da je ostvaren ogroman napredak, jer je druga cifra daleko veća od prethodne.

"Ako pogledamo koliko godina je proteklo, kolike smo imali stope inflacije u određenom periodu, ako svaki građanin samo vidi šta je mogao da kupi za isti novac 2005. godine i danas, te ostale troškove života, jasno je da ta razlika nije tako velika kao što se čini, te da je BiH morala ostvariti mnogo više. Iako je broj veći, u tom periodu napretka jedva da je bilo", pojasnio je Gavran.

Kada je u pitanju BDP po glavi stanovnika, kaže da je pitanje koliko su ti podaci mjerodavni, jer u BiH niko nije siguran ni koliko ima stanovnika, jer 2005. nije bilo nigdje blizu popisa, a rezultate popisa 2013. malo ko i priznaje.

"Ako pogledamo kakav je taj rast drugih država i kakva je osnovica bila 2005. godine, onda vidimo da to nije bilo dovoljno i da ne treba da se zavaravamo tim razlikama da smo negdje napredovali", kaže Gavran.

Dodaje da je BDP u FBiH veći od RS, jer su u FBiH daleko veći privredni kapaciteti, industrijski centri, potrošnja i slično, ali da je i u FBiH i u RS u suštini loš i nedovoljan, te tako niko nema razloga da se time pohvali.

Saša Stevanović, autor knjige "Ekonomski život Republike, 20 godina rizika i nagrada", kaže da je BDP svakako mogao biti veći, ali da je mogao biti i niži, te ističe da nam, kako bismo dostigli evropske zemlje po BDP-u, treba oko jednog vijeka.

"Bitno je uporediti paritet kupovne moći, odnosno koliko su građani mogli da kupe 2005. godine, a koliko mogu ove. Trebala nam je brža stopa rasta, ali očigledno da se mogla postići, postigli bismo je", rekao je Stevanović.

On je pojasnio da svaka ekonomija ima gubitke i dobitke, te da bi trebalo da imamo veću stopu ekonomskih aktivnosti i da se moraju pronaći načini kako je uvećati.

"Lično sam zadovoljan kako je rasla ekonomija od 2005. godine, te da nije bilo poplava i ekonomske krize, ove stope bi bilo još veće", rekao je Stevanović.