Javna preduzeća dužna više od 900 miliona

Javna preduzeća u Republici Srpskoj po osnovu spoljnog duga na kraju 2022. godine imala su obaveze teške više od 900 miliona maraka, kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu finansija RS.

Prema njihovim podacima na dan 31. decembar 2022. godine stanje spoljnog duga javnih preduzeća i Investiciono-razvojne banke (IRB) RS iznosi ukupno 1,013 milijardi maraka.

"Na dug IRB-a otpadaju 106,4 miliona KM, a na javna preduzeća 907,1 milion maraka", naglasili su u Ministarstvu finansija.

Najveći dužnik je preduzeće “Autoputevi RS” koje ima obaveze teške 520,7 miliona maraka, a na drugom mjestu nalazi se MH “Elektroprivreda” čiji je spoljni dug težak 245,1 milion KM.

"“Željeznice RS” duguju 78,1 milion KM, a “Putevi” 44,3 miliona KM. Preostali iznos duga od 18,9 miliona maraka odnosi se na komunalna preduzeća", pojasnili su u Ministarstvu finansija.

U “Autoputevima” pojašnjavaju da se kompletan iznos spoljnog duga odnosi na kredite koji su podignuti za realizaciju i izgradnju projekata, odnosno autoputeva.

"Sve te obaveze redovno izmirujemo. Ne bismo mogli dobiti kredite da nismo u mogućnosti da ih vraćamo. Zaduženja ka inostranim kreditorima otplaćujemo od akciza koje liježu na naš račun. Banke uvijek procjenjuju da li će nam odobriti kredit na osnovu priliva od akciza i trenutne zaduženosti", naglašavaju u “Autoputevima”.

Spoljni dug preduzeća na kraju 2022. godine ( u KM)

Komunalna preduzeća - 18,9 miliona

“Autoputevi RS” - 520,7 miliona

“Elektroprivreda RS” - 245,1 milion

“Željeznice RS” - 78,1 milion

“Putevi RS” - 44,3 miliona

Pojašnjavaju da sa druge strane novac koji zarade od naplate putarine na autoputevima usmjeravaju za isplatu plata radnicima te redovna održavanja i ostale nabavke neophodne za normalno funkcionisanje.

"Dakle, od akciza vraćamo kredite, a putarine koristimo za plate radnika i redovna održavanja. Po osnovu akciza godišnje dobijemo oko 120 miliona maraka, a oko 30 miliona od putarine", navode u “Autoputevima”.

Ekonomisti navode da je novac u BiH koji je namijenjen za izgradnju autoputeva i puteva RS najvećim dijelom usmjeren u budžete entiteta, dok se sa druge strane javna preduzeća zadužuju za gradnju autoputeva.

"Javna preduzeća transportnog sektora najčešće se zadužuju zbog izgradnje i održavanja sistema. Sa druge strane mi imamo prilive i od registracije vozila te akciza za korišćenje autoputeva, ali i akciza na gorivo. Po tom osnovu od 2006. godine pa naovamo prikupljeno je oko 15 milijardi maraka. Taj novac nije otišao za gradnju autoputeva, osim onaj poseban dio nameta koji iznosi 0,25 feninga, a koji je dodat na gorivo. Samo taj novac se uplaćuje direktno putarskim preduzećima, a ostatak završi u budžetu za finansiranje tekuće potrošnje", rekao je ekonomista Zoran Pavlović.

IRB

Kada je riječ o obavezama IRB-a u ovoj banci pojašnjavaju da imaju obaveze prema međunarodnim finansijskim institucijama koje su nastale isključivo u vezi sa realizacijom razvojnih i ostalih prioritetnih projekata u RS putem međunarodnih kreditnih aranžmana.

"Obaveze po ovom osnovu teške su nešto više od 106 miliona KM", kazali su “Glasu” u IRB-u RS.