Privredna komora Republike Srpske još nije razgovarala sa "Elektroprivredom RS“ o cijeni električne energije za narednu godinu, ali je pripremila podatke koji, prema riječima predsjednika Komore Gorana Račića, pokazuju da je učešće troškova struje u poslovanju pojedinih privrednih grana znatno veće nego što se do sada procjenjivalo.
Račić je rekao da razgovori sa "Elektroprivredom“ još nisu održani, navodeći da u prethodnom periodu nisu željeli da pitanje cijene električne energije dodatno opterećuje izborni proces.
Istakao je da su u Komori prikupili podatke od privrednika koji pokazuju da troškovi električne energije u drvnoj i metalnoj industriji čine između pet i devet odsto ukupnih troškova, dok je u pojedinim preduzećima iz hemijske industrije taj udio između 12 i 18 odsto.
- Ne možemo govoriti da je trošak električne energije beznačajan za bilanse naših kompanija. Do sada se govorilo da je njegovo učešće u strukturi troškova jedan, dva, eventualno tri odsto, a naši podaci pokazuju da je u pojedinim granama znatno veće - rekao je Račić.
Govoreći o najnižoj plati, Račić je ocijenio da su njena dosadašnja povećanja, koja su u prethodnim godinama dostigla gotovo 30 odsto, negativno uticala na strukturu zarada u kompanijama.
On je rekao da Privredna komora smatra da politika plata treba da bude zasnovana na ekonomskim pokazateljima i rezultatima rada, a ne na administrativnom određivanju iznosa.
Prema njegovim riječima, pad industrijske proizvodnje od četiri do pet odsto, u pojedinim oblastima i više, ne daje opravdanje za novo povećanje najniže plate, jer ono utiče i na ostale zarade u preduzećima.
"U kompanijama se stvara sve manja razlika između plata nekvalifikovanih radnika i zaposlenih koji obavljaju složenije poslove i vode proizvodne procese, što izaziva nezadovoljstvo među stručnim i ključnim radnicima", istakao je Račić.
Ministar privrede i preduzetništva RS Radenko Bubić rekao je da su visoke temperature tokom ljeta, nizak vodostaj i smanjena proizvodnja hidroelektrana uticali na nepovoljan bilans električne energije, jer termoelektrane nisu uspjele da proizvedu dovoljne količine u skladu sa potrebama.
Naveo je da je proizvodnja električne energije u termoelektranama znatno skuplja, te da se cijene, prema informacijama koje dolaze iz medija, povremeno kreću i do 250 ili 300 evra. Očekuje da će se energetska situacija popraviti sa povećanjem vodostaja rijeka i akumulacija nakon kiša. Nije mogao da odgovori na pitanje koliko u ovom trenutku RS uvozi električne energije za potrebe sanbdijevanja domaćeg tržišta.
Govoreći o Termoelektrani „Ugljevik“, Bubić je rekao da je, prema informacijama kojima raspolaže, trebalo da bude puštena u rad, ali da nema saznanja da se to dogodilo. Dodao je da je obezbijeđen dodatni dovoz uglja kako bi elektrana mogla da radi dok se ne osposobi drugo eksploataciono polje, na kojem je potrebno riješiti imovinske odnose i pojačati opremu za vađenje uglja.
